Knez Mihailo Obrenović – srpski vladar tokom 19. veka
🕑 4 min čitanja
Knez Mihailo Obrenović je srpski vladar koji je bio na čelu Srbije dva puta u toku 19. veka. Knez Mihailo rodio se u Kragujevcu, 16. septembra 1823. godine, otac mu je bio knez Miloš Obrenović, a majka kneginja Ljubica, imao je starijeg brata Milana Obrenovića.
Srbijom je vladao u dva navrata, Prvi put od 1839. do 1842. godine, a drugi put od 1860. do 1868. godine, kada je ubijena u Košutnjaku. U nastavku teksta saznajte šta je sve uradio za Srbiju tokom svog života i zašto se njegova vladavina smatra kao prosvećeni apsolutizam.
Knez Mihailo Obrenović prva vladavina
Knez Mihailo Obrenović prvi put dolazi na vlast 1839. godine. Dotad je sa svojim ocem, Milošem Obrenovićem nalazio u Vlaškoj. Na vlasti u Srbiji bio je njegov stariji brat Milan, koji je usled bolesti preminuo u 8. jula, 1839. Po njegovoj smrti, Državni savet i Namesništvo priznali su Mihaila za srpskog kneza. Međutim, zbog njegovih godina i odusustva iz zemlje, Namesništvo nije želelo da amnestira političke protivnike koji su bili deo Jovanove bune.
Knez Mihailo stigao je u Beograd 14. marta 1840. godine, posle dobijanja sultanovog fermana u Carigradu. Nedugo zatim, došlo je do podele u dva tabora na “Obrenovićevce” i “Vučićevce”. Jedni su bili pristalice dinastije Obrenović, dok su drugi težili da na čelu Srbije bude Aleksandar Karađorđević, sin Karađorđa koji je predvodio Prvi srpski ustanak.
Bez obzira na posredovanje Sultana, svi pokušaji da se dođe do rešenja su bili bezuspšeni. U Rusiji i Carigradu su predvodnici opozicije dobili pomoć, te je knez Mihailo popustio pred njihovim zahtevima. Oni su krajem 1841. godine stigli su iz Carigrada. Dozvoljeno im je da izvršavaju svoje zamisli. Svi ustupci Mihaila Obrenovića doveli su do turskog zahteva da se 1842. godine smene ministri koji su bili naklonjeni dinastiji Obrenović.
Vučićevci su se podržali taj zahtev, a Državni savet je doneo odluku o njihovoj smeni. Za kneza Mihaila to je bilo neprihvatljivo. To je bio uvod u njegovu smenu i Vučićevu bunu.
Smena kneza Mihaila Obrenovića i Vučićeva buna
Vučićeva buna počela je 30. avgusta 1842. godine. Sukobljene strane želele su da što pre stignu u Kragujevac i domognu se srpske artiljerije, jer je od toga zavisio ishod. Knez Mihailo napredovao je sporo, pošto je na putu za Kragujevac mnogo vremena gubio na čekanje pojačanja i sukobe za pristalicama opozicije.
Zato je Toma Vučić prvi stigao u Kragujevac. Vučić je ponudio mir knezu, ali da se određeni ministri smene, a da iz Srbije odu kneginja Ljubica i Jevrem Obrenović. Mihailo je odbio i tražio predaju, ali kada je došlo do sukoba, pobedu je odnela opozicija zbog posedovanja artiljerije. Knez Mihailo ubrzo se prebacio na austrijsku stranu, a presto je ostao upražnjen. Formirana je privremena vlada u kojoj su svoje mesto našli Toma Vučić, Avram Petronijević i drugi članovi ustavobranitelja.
Knez Mihailo Obrenović druga vladavina
Mihailo Obrenović došao je u Srbiju posle 17 godina, u januaru 1859. Pošto je Miloš Obrenović preminuo, postao je srpski knez 1860. Glavni cilj bio je da se Srbija konačno oslobodi Turske. Da bi ostvario zacrtano, neophodno je bilo da se razmirice unutar Srbije reše. Težio je ukidanju turskog ustava i stvaranju i jačanju vojske. Bez obzira na sve nesuglasice sa dinastijom Karađorđević, odlučio je da ih amnestira.
Radio je na unutrušanjem mir i omogućavanju zajedničkog rada konzervativne i liberalne struje. Cilj je bio da se radi na državnim interesima, bez borbe za prevlast. Izmenom ustava hteo je da oslabi Državni savet, a da bude veća uloga kneza.
Turski ustav iz 1839. menjao je novim ustavnim zakonima, koji su bili u formi običnih. Time je izbegao brojna odobrenja koja su bila neophodna da bi se kompletan ustav promenio.
Pored toga, veliku pažnju posvetio je vojsci. Nastala je narodna vojska koju su činili svi muškarci od 20 do 50 godina. Glavni deo vojske činili su muškarci do 35 godina, dok je rezervni deo sačinjen muškarcima iznad 35. Vojska je vremenom jačala i bila sve brojnija. Knez Mihailo radio je na naoružavanju vojske koja je u jednom trenutku brojala čak 90.000 vojnika.
Čukur-česma i bombardovanje Beograd 1862.
Turska je uočila da knez Mihailo Obrenović priprema i okuplja vojsku, te je želela da brže-bolje osujeti sve namere. Počeli su da na razne načine vrše pritisak, a to je dovelo do sukoba između meštana i turske vojske u Beogradu. Povod je bio ubistvo srpskog dečaka kod Čukur-česme 1862., koji je došao da natoči vodu.
Samo dan posle, turska je bombardovala Beograd. Knez Mihailo proglasio je ratno stanje i sve je bilo spremno za novi rat. Međutim, na intervenciju velikih sila do sukoba nije došlo. Turci su morali da se isele iz srpskih varoši, te su im ostala samo 4 uporišta, a to su bili Beograd, Smederevo, Šabac i Fetislam.
Tokom druge vladavine, Knez Mihailo Obrenović sklapa savezništvo sa Crnom Gorom. U samo dve godine od 1866. do 1868. godine, okuplja Grčku, Rumuniju i Bugarsku kao poslednje saveznike pred rat sa Turskom i konačno oslobođenje. Turska nije uspela da spreči stvaranje narodne vojske, te je 1867. godine, turski sultan predao preostala 4 grada Srbiji.
Ubistvo u Košutnjaku
Knez Mihailo Obrenović našao se u Košutnjaku u društvu sestre od strica, Anke Konstatinović, njene ćerke Katarine koju je želeo da oženi i strine Tomanije Konstatinović. Tada, 29. maja 1868. (10. juna prema novom kalendaru) ubijen je knez Mihailo.
Atentat u Koštunjak 1868., su izvršili Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić. Odmah su uhvaćeni, a potom osuđeni na smrti i streljani. Braća Radovanović su uspela da se osvete knezu, pošto je njihov brat Ljubomir Radovanović bio osuđen na sedam godina zatvora zbog afere Ubski kaiš.
Ubistvo kneza Mihaila Obrenović i dan danas izaziva razne sumnje ko je stajao iza atentata. Mnogi smatraju da je njegovim ubistvom Srbija značajno počela da posrće ka konstruisanju jake i moderne države. Mnogi nacionalni ciljevi mogli su da budu ostvareni u narednim godinama, ali je atentat na kneza Mihaila Obrenovića to unazadio. Propuštena je prilika za snažne temelje dobrog razvoja zemlje.
Izvor:
https://www.srpskaistorija.com/
https://srpskaistorija.rs/
Foto: Wikicommons / Johann Boss
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0