Kako da naša ishrana postane održivija?
🕑 3 min čitanja
Svima nam je jasno da je planeta u opasnosti, a sve je očiglednije da je ne možemo obnoviti ukoliko ne primenimo ekološki pristup u svim oblastima života – pa i u ishrani.
Zahvaljujući savetima Svetske fondacija za prirodu (WWF) saznajemo kako da naša ishrana postane održivija…
Između ostalog, i ono što jedemo na negativan način je uticalo na planetu. Šume širom sveta uništene su da bi se stvorio prostor za uzgoj stoke i useva za stočnu ishranu. Okeani postaju neplodni zbog zagađenja i preteranog izlova ribe i morskih plodova, a proizvodnja hrane je i najveći razlog nestanka mnogih vrsta divljih životinja jer su izgubile svoja staništa.
Industrija hrane umnogome doprinosi klimatskim promenama: globalno, oko četvrtine emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte povezano je sa hranom. Zato je važno da se svako od nas pojedinačno zapita kako da naša ishrana postane održivija. I da primeni savete koje preporučuje Svetska fondacija za prirodu, međunarodna nevladina organizacija osnovana davne 1961. godine, čiji je cilj očuvanje prirode.
Deset saveta Svetske fondacije za prirodu
#1 Dajte prioritet biljnim namirnicama
Uzgoj životinja zahteva ogromna prostranstva, te enormne količine vode i hrane. Samo stočarska industrija generiše skoro 15 posto svih emisija gasova staklene bašte. S globalnom potrošnjom mesa, koja je porasla za 500 odsto između 1992. i 2016. godine, jasno je da moramo da izbalansiramo ishranu, da damo prioritet biljnim namirnicama i umanjimo unos životinjskih proizvoda.
# 2 Hranite se raznovrsnije
Samo 12 biljnih i pet životinjskih vrsta čine 75 posto svetske potrošnje hrane. Veća raznolikost u ishrani od suštinskog je značaja, jer je nedostatak raznovrsnosti u poljoprivredi veoma loš za prirodu i pretnja životu na planeti.
#3 Koristite svoj glas
Svetska fondacija za prirodu apeluje na ljude širom sveta da koriste pravo glasa kako bi pritisli vlade svojih država da razmišljaju o održivijim načinima uzgoja hrane.
#4 Odgovornije birajte morske plodove
Otprilike 94 posto ribljih fondova prekomerno je izlovljeno, a akvakultura ima brojne probleme. Ali kada se odgovorno proizvode, morski plodovi su korisni za zdravlje, prirodu i klimu. Isprobajte različite vrste iz odgovornih izvora, uvrstite na svoj jelovnik organizme koji se nalaze niže u lancu ishrane (na primer, sardine umesto tunjevine) i odlučite se za one morske plodove za čiji je uzgoj potrebna niža emisija ugljenika.
# 5 Smanjite otpad
Bacanje hrane je veliki problem. Prema proračunima, baca se čak 30 posto proizvedene hrane, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu. Slikovito predstavljeno, kada bi prehrambeni otpad bio država, bila bi treći najveći emiter gasova koji stvaraju efekat staklene bašte – posle Kine i SAD. Smanjenje otpada u domaćinstvu prilično je jednostavno: zamrznite sve što ne možete da pojedete dok je sveže i, kad god je moguće, kupujte rinfuzne proizvode da biste mogli da uzmete tačno koliko vam treba.
#6 Uzgajajte svoju hranu
Šta je bolje od svežih, domaćih proizvoda direktno iz bašte? Pored toga što je zdrava i ukusna, ovakva hrana ima mnogo niži ugljenični otisak od one kupljene u prodavnici.
#7 Potražite palmino ulje koje ima RSPO sertifikat
Proizvodnja palminog ulja iz neodrživih izvora odgovorna je za krčenje šuma velikih razmera, što ugrožava divlje životinje, poput orangutana i tigrova, i uz to doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i povećava rizik od klimatskih promena. Ali i potpuno isključivanje iz upotrebe palminog ulja moglo bi imati neželjene posledice jer alternative mogu biti još gore za životnu sredinu. Šta učiniti? Kada kupujete palmino ulje, potražite proizvode koji poseduju RSPO sertifikat (Roundtable on Sustainable Palm Oil).
#8 Preuzmite Giki
Giki je besplatna mobilna aplikacija koja pruža etičke i informacije o održivosti za više od 250.000 proizvoda. Može vam reći bilo šta, od toga da li se pakovanje može reciklirati do toga da li su sastojci, uključujući palmino ulje, iz odgovornih izvora. Saznajte više ovde.
#9 Izbegavajte plastiku
Plastika je svuda, i u našoj kulturi ishrane, ali – u vidu mikroplastike – i u našoj hrani. Zato gledajte da što je moguće više smanjite njenu upotrebu. U kupovinu ponesite platnenu torbu ili kesu za višekratnu upotrebu, odlučite se za voće i povrće bez plastičnog pakovanja kad god je to moguće, i s brendovima i prodavcima koji nastavljaju da koriste plastiku razgovarajte o tome da pronađu alternative.
# 10 Jedite sezonske namirnice
Kada je moguće, pokušajte da u ishranu uključite lokalne sezonske proizvode. Pored toga što na taj način podržavate lokalnu ekonomiju, izabraćete proizvode s mnogo manjom emisjom ugljenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Kako da najlakše očistite ananas? | Praktika - 26.02.2022
[…] Pročitajte i… Kako da se hranim održivije – 10 saveta Svetske fondacije za prirodu […]