Kako da ne doživite „burnout” nakon što se vratite sa odmora?
🕑 3 min čitanja
Izbrisali ste aplikaciju za imejl sa telefona, isključili ste obaveštenja sa svih društvenih mreža i kreirali ste automatsku poruku koja svakoga ko sa vama kontaktira obaveštava da ste na godišnjem odmoru. Međutim, umesto da ste se vratili na posao ispunjeni energijom i motivisani, čim ste uključili laptop, zaboravili ste da ste uopšte i imali slobodne dane. Da ne biste doživeli takozvani „burnout” nakon što se vratite sa odmora, poslušajte i primenite naše savete.
U okviru studije iz 2018. godine, u kojoj je učestvovalo više od 1.500 ispitanika (zaposlenih), skoro četvrtina je odgovorila da u trenutku povratka na posao više nije osećala privilegije odmora.
Koliko god da ste praktikovali zdrave životne navike dok ste bili na odmoru, čim se vratite kući, vaš radni i društveni život vraćaju se uobičajenom ritmu – ponovo jedete ručak za radnim stolom, pretrpali ste se poslovnim obavezama, pa vas peče savest što ste toliko dana proveli na odmoru, opet čitate poslovne mejlove pred spavanje i dr.
Šta je zapravo „burnout”?
Tanka je linija između uobičajene anksioznosti uzrokovane poslom i potpunog „burnout-a”, tj. sagorevanja.
Hroničan stres na poslu posle određenog vremena može da uzrokuje „burnout”, a to naposletku može da oslabi vaš imunološki sistem i uzrokuje razne bolesti. Dakle, „burnout” je mnogo više od lošeg dana na poslu.
„Burnout” se sastoji od tri različite komponente:
Iscrpljenost
Iscrpljeni ste emocionalno, fizički ili kognitivno. Čak vam nijedan vid opuštanja, kao ni san, ne pomaže da se odmorite.
Anksioznost
Svakog dana među kolegama na poslu unosite nervozu. Niste angažovani na svojim zadacima i često ste razdražljivi. Niste raspoloženi za timski rad.
Neefikasnost
Imate osećaj da ne uspevate da idete u korak sa svojim zadacima uprkos činjenici da ste u prošlosti bili vešti u njima.
Šta ukazuje na to da ste na korak od „burnout-a”?
Nemate energije i motivacije. Zaboravljate jednostavne stvari. Provodite vreme na poslovnim sastancima, a kao da niste prisutni.
Uzroci „burnout-a” nisu nužno ukorenjeni u radnom okruženju. Različite situacije i ljudi iz svakodnevnog okruženja mogu biti uzrok hroničnog stresa, koji može da preraste u „burnout”. Problemi sa članovima porodice, bolest i druge neprijatne situacije mogu da dovedu do istog nivoa iscrpljenosti, koju osećate zbog pritiska na poslu, te nemogućnosti da postignete željene rezultate.
Kako da sprečite „burnout” nakon odmora?
Ako niste dovoljno koncentrisani i motivisani za posao, odmor vam može poslužiti kao kratak predah, ali ne i rešenje na duge staze.
Stručnjaci preporučuju da, kada se vratite sa odmora, odvojite malo vremena za sebe i razmislite o tome šta je to što vam se ne dopada i šta je to što želite da promenite.
Postavite granice
Postavite jasnu granicu između poslovnog i privatnog (svakodnevnog) života. Kada dođete kući sa posla, potrudite se da više ne razmišljate o zadacima koji vas čekaju sutra i narednih dana. Ne odgovarajte na imejlove, poruke i pozive nakon radnog vremena. Postavite jasne granice i svojim kolegama. Trudite se da slobodno vreme provodite sa porodicom i prijateljima, te da se u tom periodu bavite drugačijim interesovanjima od onih koje imate na poslu.
Vežbajte postavljanje granica
To je lakše reći nego učiniti, zar ne? Kad god pomislite da ćete na imejlove odgovoriti tek sutra kada dođete na posao, zamislite kako će tu odluku prihvatiti vaš nadređeni. Međutim, studije su pokazale da su zaposleni koji postave jasnu granicu između poslovnog i privatnog života mnogo zadovoljniji i manje skloni „burnout-u”.
Dajte prioritet stvarima koje volite da radite
Bez obzira na to koliko ste zauzeti, zaista je važno da nađete vremena za aktivnosti koje vas usrećuju i pružaju vam osećaj blagostanja. Radite ono što vas ispunjava – vežbajte, idite u bioskop, organizujte večeru sa prijateljima. Pronađite ono što vam najviše prija i pretvorite to u ritual, koji ćete uvek ponavljati.
Jednostavno, nemojte ništa da radite
Da biste „napunili baterije” i resetovali telo i um, od ključne je važnosti da odvojite vreme za sebe kada nećete raditi ništa. Jednostavno – odmarajte se i relaksirajte. Ništa neće pobeći. Nema potrebe da vas grize savest ako ne radite nešto što ima određeni cilj. Svakome je, s vremena na vreme, potreban predah.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0