Kako da ublažite simptome stresa?
🕑 3 min čitanja
S obzirom na savremeni tempo života stres je sastavni deo naše svakodnevice. Nije ga moguće sasvim eliminisati, ali postoje načini za ublažavanje simptoma stresa i uspostavljanje kontrole nad njim.
Šta je stres?
Stres je normalna biološka reakcija na potencijalno opasnu situaciju. Kada mozak određene okolnosti proceni kao ugrožavajuće, ljudski nervni sistem reaguje sa „bori se ili beži“, čime se stimuliše lučenje hormona poput adrenalina i kortizola.
Nakon prvobitnog odgovora na stres, telo se opušta, a prečeste stresne reakcije mogu imati negativne posledice na dugoročno zdravlje.
Kako će svako od nas reagovati na stres zavisi od našeg karaktera, iskustva, trenutnog raspoloženja i brojnih drugih faktora.
Tipovi stresa
Postoji nekoliko tipova stresa, uključujući:
- akutni stres
- epizodni akutni stres
- hronični stres
Akutni stres
Akutni stres je trenutna reakcija tela na novu i izazovnu situaciju. Njega osoba može osetiti kada, na primer, za dlaku izbegne saobraćajnu nesreću ili se suoči s porodičnim problemima i neuspehom. Obično se ispoljava simptomima snažnijeg intenziteta, poput fizičkog bola i emocionalne uznemirenosti.
Ova vrsta stresa može proizaći i iz nečega u čemu zaista uživate. To je onaj pomalo zastrašujući ali uzbudljiv osećaj koji imate na rolerkousteru ili kada skijate niz strmu planinu. No, ovaj tip stresa vam obično ne može naškoditi. Možda je čak i dobar, jer pomaže mozgu i telu u razvijanju najboljeg odgovora na buduće stresne situacije.
Sa druge strane, teški akutni stres, koji se javlja kada je osoba životno ugrožena, može uzrokovati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) ili druge probleme mentalnog zdravlja.
Epizodni akutni stres
Epizodni akutni stres se odnosi na česte epizode akutnog stresa. Nastaje kao posledica česte uznemirenosti i brige. Kao teški akutni stres, i epizodini akutni stres može negativno uticati na fizičko zdravlje i mentalno blagostanje.
Hronični stres
Hronični stres se odnosi na dugotrajno doživljavanje stresa u svakodnevnom životu, što može da traje mesecima ili godinama.
Može da uzrokuje:
- anksioznost
- kardiovaskularne bolesti
- depresiju
- visok krvni pritisak
- oslabljen imunolški sistem
Hronični stres takođe može dovesti do čestih tegoba kao što su glavobolja, sindrom iritabilnog creva ili takozvana nervozna creva i poteškoće sa spavanjem.
Simptomi stresa
Reagovanje na stresnu situaciju odvija se na fizičkom i psihičkom planu. Kao što svaku osobu opterećuju različite stvari, tako su i simptomi stresa kod svakoga različiti.
Ovo su neki od simptoma koje možete iskusiti ako ste pod stresom:
- hroničan bol
- nesanica i drugi problemi sa spavanjem
- snižen libido
- problemi sa varenjem
- konzumiranje previše ili premalo hrane
- poteškoće u koncentraciji
- umor
Cilj upravljanja stresom nije potpuno rešavanje istog. Ne samo da je to nemoguće, već kao što smo spomenuli, stres može biti zdrav u nekim situacijama.
Da biste upravljali stresom, prvo morate da identifikujete okidače koji ga izazivaju. Otkrijte koje okidače možete izbeći, a zatim pronađite načine da se nosite sa onima koje ne možete izbeći.
S vremenom, upravljanje nivoima stresa može pomoći u smanjenju rizika za razvoj bolesti povezanih sa stresom.
Načini da ublažite simptome stresa
Evo nekoliko osnovnih načina koji vam mogu pomoći da upravljate stresom:
- praktikujte balansiranu ishranu
- spavajte 7-8 sati svake noći
- redovno vežbajte, jer vežbanje luči serotonin
- smanjite konzumiranje kofeinskih i alkoholnih pića, ona dodatno stimulišu proizvodnju kortiozla (hormon stresa)
- provodite vreme sa dragim ljudima
- odvojte vreme za odmor, opuštanje i brigu o sebi
- naučite i primenjujte različite tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga, reiki, duboko disanje i dr.
- ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama
Ako ne možete sami da ublažte simptome stresa, ili su uz stres stalno pristune anksioznost i depresija, odmah se obratite lekaru. Takođe, razmislite o konsultaciji sa terapeutom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Nervoza srca – šta je i kako se leči? | Moja Praktika - 11.10.2023
[…] što još može dovesti do nervoze srca je i stres – često tretiran kao neizbežna nuspojava moderne svakodnevice, često se potcenjuje ili se […]