Šta je anksioznost i kako da je izlečite?
🕑 4 min čitanja
Čega se tačno plašite? Šta će doneti godina pred nama? Plašite se uspeha? I neuspeha? Bolesti? Energetske krize i inflacije? Da ćete ostati bez novca? Da se nećete snaći? Šta će drugi reći?
Strahovi su sastavni deo života i svi smo ih bar jednom osetili. Mnogo puta su nam bili od velike koristi. Mnogo puta su nam sačuvali život. Međutim, šta kada se strah pretvori u anksioznost koja nas koči da preduzmemo akciju i napravimo iskorak? U nastavku vam otkrivamo šta je anksioznost i kako da je izlečite?
Šta je anksioznost?
Anksioznost – značenje:
„U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke velike ali neodređene nesreće, nemoćno očekivanje da će se neminovno desiti nešto strašno, neko veliko zlo.”
Anksioznost je neodređeni, iracionalni i bezrazložni strah. Anksioznost je ujedno i fizička reakcija tela na opasnost. Ispoljava se kao ubrzano lupanje srca, glavobolja, gušenje i gubitak daha. Zato većina obolelih prvo potraži pomoć lekara specijaliste. Nakon lekarskih analiza i zaključka da je sa unutrašnjim organima sve u redu, agonija tek počinje.
Opasnost od ponavljanja simptoma stalno je prisutna. Obolela osoba ne zna šta je čeka, niti čega se konkretno plaši, ali zna i oseća da mora da bude na oprezu.
Razmišljanje o tome kada i kako će se anksioznost javiti zadaje sve više brige. Konstantna briga dovodi do manje fizičkog elana, gubitka volje. Zajedno se pojavljuju anksioznost i depresija. Nakon nekoliko iskustava sa anksioznim napadima osoba se povlači, izbegava druge ljude i javlja se socijalna anksioznost. Dodatno, javlja se strah od reakcije drugih ljudi ukoliko nastupi anksiozni napad.
90% briga se odnose na objektivno nevažne stvari
88% briga se odnose zdravstvene probleme koji se nikada ne pojave
60% briga se nikada ne ostvari
30% briga se odnose na prošlost
Anksioznost – simptomi
Glavni simptomi anksioznosti su bol u grudima, gušenje, vrtoglavica, znojenje i mučnina. Osim po fizičkoj, odnosno mišićnoj napetosti anksioznost ćete prepoznati i po strahu, nelagodnosti, osećanju bespomoćnosti i nesigurnosti. Osoba intenzivno brine i razmišlja kako će situacija u kojoj se nalazi imati fataln ishod – kako će se ugušiti ili umreti. Ključno pitanje je da li su ovi strahovi opravdani ili ne?
Kako da razlikujemo racionalni i iracionalni strah?
Ukoliko se osoba plaši da će umreti od srca jer oseća ubrzan puls i ima sračnih problema, radi se o opravdanom strahu. Međutim, ukoliko je srce zdravo, a osoba ima strah da će umreti zbog ubrzanog pulsa, radi se o anksioznosti.
Važan je i stepen funkcionalnosti. Neke osobe osećaju strah, ali obavljaju svakodnevne aktivnosti uprkos strahu. Druge osobe strah parališe.
Anksioznost: simptomi – koji su simptomi anksioznosti?
Telesni simptomi anksioznosti:
- ubrzan rad srca (palpitacije)
- kratak dah i plitko, ubrzano disanje
- osećaj gušenja i nelagode u grudima
- mučnina ili osećaj nelagode u želucu
- otežano gutanje, suva usta
- dijareja ili učestalo mokrenje
- umor
- tremor
- pojačano znojenje
- pojačan osećaj žeđi
- podrhtavanj, grčenje, osećaj treperenja
- vrtoglavica, glavobolja
- napetost u vratu i ukočenost mišića
- osećaj utrnulosti pojedinih delova tela
Psihološki simptomi anksioznosti:
- nepodnošljiv strah da će se nešto loše desiti
- otežana koncentracija ili značajno aktivnija pažnja
- poremećaj sna
- strah od smrti
- strah od samoće ili izlaska napolje i drugih ljudi
- strah od gubitka kontrole nad sobom i ludila
- smanjen libido
- gubitak strpljenja
- osećaj „knedle u grlu”
- nervoza u želucu
- depresivnost
Anksioznost: test
Do pomenutih simptoma neće ni doći ukoliko na vreme otkrijete sklonost ka anksioznosti. Kako prepoznati anksioznost? Vrlo jednostavno – za sledeća pitanja dogovorite sa:
- Retko
- ponedkad ili
- uvek
- Da li osećate da teško kontrolišete brige i uznemirenost?
- Da li osećate iscrpljenost ili iziritiranost?
- Da li vam je teško da zaspite ili da se skoncentrišete?
- Da li su vaše misli teške, uznemirujuće i ponavljajuće?
- Osećate li fizičke simptome poput naglog gubitka daha, znojenja, bola u grudima?
- Da li izbegavate da izađete iz kuće ili da se vidite sa prijateljima?
Ukoliko imate najviše odgovora pod A: Držite anksioznost pod kontrolom; B: Imate umerenu anksioznost i pod C: Anksiozna osoba kojoj je potrebna terapija i lečenje.
Lekovi za anksioznost
Anksiolitici su lekovi koji mogu pomoći osobi da smanji napetost, da se stabilizuje i umiri neurotičnu strepnju. Brzo deluju i efekti su osetni već u prvom satu nakon uzimanja leka. Dejstvo leka je najmanje šest sati.
Lekovi za anksioznost su različiti, a propisuje ih stručno lice, nakon utvrđivanja o kom anksioznom poremećaju je reč. Lekovi za anksioznost se često prepisuju kod anksioznih poremećaja kao što su:
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Panični poremećaj
- Socijalni anksiozni poremećaj
- Razne fobije
U lekove za anksioznost spadaju bromazepam, lorazepam, diazepam, alprazolam i oksazepam. Lekovi koji su delotvorni u lečenju generalizovanog anksioznog poremećaja su Effexor, paroksetin, sertralin, fluvoksamin ili citalopram.
Postoji i prirodni lek za anksioznost u vidu kapsula, koje vam mogu olakšati neprijatna stanja, a koje možete kupiti i bez lekarskog recepta. Prijaće vam i čaj za anksioznost, poput nane, bosiljka, lavande, ruzmarina ili majčine dušice.
Koliko traje anksioznost
Kako bi simptomi koje smo opisali bili tretirani kao mentalni poremećaji potrebno je da budu trajni i učestali. Takođe neophodno je da prevazilaze trenutna stanja ili reakcije na spoljašnje okolnosti, odnosno da traju najmanje šest meseci.
Koliko dugo će trajati tretman lečenja anksioznosti zavisi od toga da li postoji genetska predispozicija, koja vrsta anksioznog poremećaja je u pitanju, da li osoba koristi medikamente…
Anksioznost: iskustva
22 odsto žena u svetu pati od anksioznosti i 15 odsto muškaraca
Anksioznost neće proći sama od sebe, niti će trajati zauvek. Ona se uspešno leči, a u tome vas mogu ohrabriti iskustva onih koji su taj put već prošli.
Kako pobediti anksioznost
Umesto da bude ljuti protivniki koji po svojoj volji upravlja našim životima, postoji način da strah postane korisni saputnik. Pre svega je potrebno otkriti uzroke anksioznosti, a u tome vam može pomoći psiholog ili psihoterapeut. Pored farmakoterapije, odnosno lekova za anksioznost, mnogo je važno rešavati probleme koji su doveli do anksioznosti.
Takođe, potrebno je osvestiti da ne možemo da kontrolišemo našu budućnost.
Da ništa katastrofalno neće da se desi.
Da se najgori scenario već odigrao u našoj glavi.
Da ćemo preživeti.
Da ćemo se snaći.
Sada kada znate šta je anksioznost i kako da je izlečite fokusirajte se na sadašnji trenutak. Uživajte u danu, društvu dragih ljudi i onom što volite da radite jer jedino sadašnji trenutak zasigurno imamo.
Izvori:
https://www.mirror.co.uk/news/health/anxiety-expert-explains-how-spot-16243204
https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/anksioznost
https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/zdravlje/3067449-test-od-samo-6-pitanja-otkriva-da-li-ste-anksiozni-a-strucnjaci-na-koji-tajni-znak-posebno-morate-da-obratite-paznju-ako-hocete-da-pomognete-sebi (mirror.co.uk)
Sve što treba da znate o anksioznosti: Plus 10 vežbi za njeno prevazilaženje
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0