Kako da orhideja procveta?
🕑 4 min čitanja
Orhideje čine jednu od najvećih, najrazvijenijih porodica skrivenosemenica, koja broji više od 22 000 vrsta biljaka. Razne vrste orhideja dostupne su putem tradicionalnog uzgoja, te mikrorazmnožavanja, budući da se veoma često uzgajaju u saksijama kao ukrasni, kućni cvetovi. Na njihovo cvetanje utiču različiti faktori, a kako da orhideja provceta u svako doba godine, pročitajte u nastavku.
U najpoznatije rodove orhideja, koje se uzgajaju u komercijalne svrhe, spadaju noćni leptir (lat. Phalaenopsis), dendrobijum (lat. Dendrobium) i oncidijum (lat. Oncidium).
Faktori koji utiču na cvetanje orhideja
Kao što smo gore napomenuli, na cvetanje orhideja utiču brojni faktori, a najvažniji među njima su svakako voda (i njen sastav), svetlost, te hranjive materije, odnosno minerali i dr. elementi koji hrane biljku.
Voda
Budući da je voda glavna komponenta biljne ćelije (oko 90%), svaka biljka je koristi za fotosintezu, kao rastvarač, za kontrolu temperature itd.
Za uzgoj orhideja važna je električna provodljivost vode, koja se odnosi na količinu mineralnih soli u rastvoru. Kada je ona visoka, orhideja može da apsorbuje manje vode. Takođe potrebno je da vodite računa o kalcijum bikarbonatu – mineralnoj soli, koja može da obloži koren orhideje, te zaustavi njen rast.
Bez obzira na to što većina orhideja dobro raste u uslovima 60-80% relativne vlažnosti, vodite računa o tome da im koren ne bude previše vlažan.
Koliko često bi trebalo da zalivate orhideju u saksiji, zavisi od klime i nivoa vlažnosti vazduha. Dovoljno je da je zalivate jednom u nekoliko dana, jer prečesto zalivanje može da uzrokuje različite bolesti biljke. Takođe, ukoliko primetite da je zemlja vlažna, nemojte dodavati još vode. Orhideje je najbolje zalivati kockicama leda, jer na taj način imate potpunu kontrolu nad količinom vode.
Svetlost
Faktori koji utiču na rast orhideja su intenzitet svetlosti i njeno trajanje.
Intenzitet svetlosti treba meriti u podne kada je nebo vedro. Neke orhideje dobro rastu pod punom sunčevom svetlošću, a neke bolje rastu kada su u senci. Takođe, od strukture lista orhideje zavisi njena potreba za svetlošću. Orhideje sa debelim i okruglim listovima zahtevaju potpuno osvetljenje. Dok orhideje sa tankim i širokim listovima zahtevaju srednje svetlo.
Količina svetlosti direktno utiče na sintezu ugljenih hidrata. Međutim, trajanje mračnog perioda takođe utiče na razvoj orhideja. Sve zavisi od njene vrste.
Temperatura
Temperatura igra ključnu ulogu u uzgoju orhideja. Kada se temperatura smanji, dolazi do fiksacije ugljenika (fotosinteze) u orhidejama, a stopa fotosinteze zavisiće od razlike u temperaturi između noći i dana. Tropske orhideje imaju najbolju fiksaciju ugljenika kada je dnevna temperatura oko 25-30 °C, a noćna oko 15-20 °C. A orhideje koje uspevaju u toploj klimi imaju najbolju fiksaciju ugljenika kada je dnevna temperatura oko 15-20 °C.
Noćna temperatura više utiče na rast orhideja nego dnevna. Razlika od 10 °C između noćne i dnevne temperature pogodna je za uzgoj tropskih vrsta. Ali razlika od 15 °C može prouzrokovati žuto lišće i uvenuće biljke.
Hranjive materije
Brojne hranjive materije utiču na rast orhideje, a tu spadaju:
Azot (N) je neophodan za zdravu stabljiku i lišće. Sastoji se od aminokiselina, proteina, nukleinske kiseline, enzima i hlorofila. Oni pomažu u prenošenju ugljenih hidrata. Orhideje koje imaju visok sadržaj azota imaju tamnozeleno lišće koje lako puca, teže cvetaju, te imaju slabije korenje. Orhideje koje nemaju dovoljno azota sporije rastu, imaju bledo lišće i manje su.
Fosfor (P) je neophodan za cvetanje orhideje. Nalazi se u mladim listovima i cvetovima. Prevelika količina fosfora može uzrokovati nedostatak azota, cinka, gvožđa i kobalta. Orhideje kojima nedostaje fosfor sporije rastu, imaju slabu, tanku stabljiku, manje su, poseduju manje korenja, a listovi su im tamnozelene do ljubičaste boje.
Kalijum (K) je koenzim koji može aktivirati mnoge vrste enzima. Kontroliše apsorpciju azota, te transportuje hranjive materije do delova biljke kojima su najpotrebniji. Sadržaj kalijuma treba da bude sličan sadržaju azota, osim za biljke koje su izložene velikoj količini svetlosti – njima je potrebno više azota nego kalijuma. Ukoliko orhideja sadrži veliku količinu kalijuma, nedostaje joj azota, vrhovi mladih listova mogu lako uvenuti, dok vrhovi starih listova mogu da se sasuše. U slučaju kada ne sadrže dovoljno kalijuma, orhideje sporije rastu, imaju kratku stabljiku, vrhovi listova mogu odumreti, a ivica lista postaju smeđe, te na njima se može pojaviti tzv. crna mrlja.
Magnezijum (Mg) je takođe neophodan za rast, razvoj i cvetanje orhideje. Kada orhideje sadrže previše magnezijuma, imaju premalo kalcijuma, a kada je sadržaj magnezijuma u orhideji nizak, listovi poprimaju zeleno-žutu boju.
Kalcijum (Ca) je esencijalni mineral za proces oprašivanja. Previše kalcijuma može uzrokovati nedostatak magnezijuma, dok nedostatak kalcijuma može zaustaviti rast orhideje, te prouzrokovati uvenuće vrha korena.
Gvožđe (Fe) pomaže u sintezi hlorofila. Dodaje se orhidejama kako bi cvet imao tamniju boju. U slučaju kada orhideja nema dovoljno gvožđa, mladi listovi požute, a boja cveta bledi.
Faza mirovanja orhideje
Orhideje (naročito vrsta – noćni leptir) prolaze kroz fazu mirovanja, koja se zove mirovanje nakon cvetanja. Mirovanje obično traje šest do devet meseci, ali može varirati od vrste do vrste. Pružanjem kvalitetne nege orhideji tokom ove faze, pomoći ćete joj da ponovo procveta.
Kada svi cvetovi otpadnu sa orhideje, sledite ove korake kako biste pokrenuli njeno ponovno cvetanje. (Napomena: Ako orhideja trenutno gubi cvetove, trebalo bi da uklonite one koji uvenu, kako biste sačuvali preostale cvetove. Uvenuli cvetovi proizvode etilen, koji može da uzrokuje uvenuće okolnih cvetova.)
Pomozite orhideji da ponovo procveta ovim jednostavnim koracima
Pravilna nega orhideja
Da biste pomogli orhideji da ponovo procveta, pratite ove savete za negu stabljike:
– Prvo uklonite sve klipove i kočiće.
– Ako je stabljika još uvek zelena, odrežite je 2 cm iznad prvog čvora ispod najnižeg cveta.
– Ako stabljika postaje braon, odrežite cvetni klas u dnu biljke. Orhideje neće cvetati na smeđim klasovima.
– Ako orhideja ima dvostruku stabljiku, odrežite jednu stabljiku (klas) 2 cm iznad prvog čvora ispod najnižeg cveta i odrežite drugi klas u dnu biljke.
U ovom trenutku orhideja miruje, ali nije mrtva. Tako će ostati šest do devet meseci, dok se ne pojave novi cvetovi.
Zalivajte orhideju i u stanju mirovanja
– Nastavite da zalivate orhideju sa tri kocke leda jednom nedeljno. Ako imate malu orhideju, koristite dve kocke, a za mini orhideju koriste jednu kocku leda.
– Đubrite orhideju jednom ili dva puta mesečno koristeći đubrivo za kućne biljke. Nemojte zalivati orhideju u nedeljama kada ste dodali đubrivo.
– Pomozite orhideji da raste tako što ćete joj obezbediti mnogo indirektne sunčeve svetlosti.
– Stavite orhideju na hladnije mesto tokom noći. Hladnije noćne temperature podstiču pojavu novih cvetnih klasova. Kada se pojavi novi šiljak, možete vratiti orhideju u normalno stanje.
Kada je orhideja spremna da ponovo procveta?
Kada se orhideja sprema da ponovo procveta, uočićete da izbija nešto što izgleda kao koren. Vrh tog rasta će poprimiti oblik rukavice. Ako je to što raste koren, zadržaće zaobljenu ivicu. Pratite kako raste, jer ćete možda imati potrebu da poduprete stabljiku kolcem.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Kako gajiti orhideju? – Zrno znanja - 28.01.2023
[…] stavka jeste pozicija saksije kao i temperatura prostorije u kojoj ćete držati orhideju. Orhideja najviše voli jako osvjetljenje i sunčane prostorije, bez direktnog izlaganja sunčevim zracima. […]