Sanseverija – moćan proizvođač kiseonika
🕑 3 min čitanja
Sanseverija je na samom vrhu liste poželjnih sobnih biljaka. Noću ne troši kiseonik, već ga proizvodi i upija štetno elektro-magnetno zračenje od kompjutera.
Sanseverija nije samo dekorativno sobno cveće, već odličan saveznik u prečišćavanju vazduha u zatvorenim prostorijama. Zbog toga je zimi poželjna u spavaćim sobama i kancelarijama. Istraživanje koje je sprovela NASA pokazalo je da sanseverija iz vazduha upija toksine i za razliku od drugih biljaka noću ne troši kiseonik. Naprotiv, ona ga proizvodi, i istovremeno odstranjuje ugljen- dioksid. Zbog toga se preporučuje da se saksije sa ovom biljkom bez bojazni drže u spavaćim sobama.
Zašto staviti sanseveriju u sobu sa kompjuterima?
Druga pogodnost gajenja sanseverije u stanu je što vazduh oplemenjuje negativnim jonima. A njih je u zimskim mesecima sve manje u zatvorenim prostorima zbog korišćenja klima uređaja, grejanja na struju, jakog osvetljenja i drugih električnih uređaja, koji narušavaju kvalitet vazduha.
Sanseverija je biljka koju treba naročito držati u sobama u kojima su kompjuteri, jer upija elektromagnetno zračenje od računara.
Koristan svekrvin jezik!
Sanseverija, osim toga što doprinosi kvalitetu vazduha u zatvorenim prostorijama tokom zimskim meseci, veoma je dekorativna biljka koja ne zahteva mnogo nege. Dizajneri je uglavnom koriste za uređenje prostora po minimalističkim principima. Ima mesnate, duge sabljaste i uspravne listove. U našem narodu dobila je nekoliko naziva, te se prepoznaje i kao svekrvin jezik, zmijin jezik ili indijsko pero.
Vodi poreklo iz stepskih i tropskih regiona Afrike, Madagaskara i južne Azije. Listovi mogu da narastu i do 90 centimetara. Tamnozelene su boje, prošarani prugama svetlijih nijansi u zavisnosti od vrste. Listovi mogu biti sabljasti i cilindrični. U Evropu ju je u 18. veku doneo švedski botaničar Karl Peter Tunberg i nazvao je u čast italijanskog plemića ramonda di Sangore, princa od Sanseverie, regiona koji pripada današnjem Napulju.
Biljka koja voli nemarne vlasnike!
Uspeva na svetlim mestima, ali ne voli direktno sunce. Ne smeta joj suv vazduh, pa se može držati i blizu radijatora, ali na temepraturi nižoj od 10 stepeni će propasti. Pogodna je za nemarne vlasnike, koji zaboravljaju da zalivaju biljke. U toku zime dovoljno joj je i jedno zalivanje, a leti jednom u desetak dana. Ima plitak koren, te je treba posaditi u pliće, a šire saksije ili žardinjere.
Razmnožava se u proleće lisnim reznicama ili deljenjem korena. Često se dešava da novi mladar sam izbije iz korena na površinu zemlje. Tada ga treba pažljivo nožem odvojiti od lgavnog korena i posebno posaditi. Sanseverija voli laku, plodnu zemlju, uz dodatak jedne trećine peska, šljunka ili treseta, zbog bolje drenaže. Jer, višak vode će uništiti biljku. Treba je zalivati mlakom, odstajalom vodom, a višak u podmetaču obavezno prosuti.
Higijena sanseverije!
Iako je otporna na prašinu, listove sanseverije treba povremeno obrisati vlažnom krpom. Zauzvrat ona će prečišćavati vazduh i dati nam neophodan kiseonik. Prilikom zalivanja ne treba kvasiti listove sanseverije. Između dva zalivanja zemlja mora biti dobro prosušena. Ona je otporna i pre svega dugovečna biljka. Ako se iz senovitog mesta naglo premesti na direktno sunce na listovima će se pojaviti svetle fleke ili palež. Ukoliko se pojavi pegavost lista, obolele delove treba odseći. Zimi joj nije potrebna prehrana, a u letnjim mesecima joj odgovara tečno ili granulirano đubrivo jednom mesečno.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0