Kako da odaberete idealan akvarijum za ribice?
🕑 5 min čitanja
Kako odabir pravog akvarijuma utiče na kvalitet života ribica?
Ukoliko ste već vlasnik ribica ili uveliko planirate da u svom domu poželite dobrodošlicu novim stanarima, onda bi svakako bilo dobro da se upoznate sa samom istorijom akvarijuma, kakvi sve akvarijumi postoje i kako napraviti svoj akvarijum.
Istorija postojanja akvarijuma
Još u Rimskom carstvu ribe su se čuvale u mermernim posudama, sve dok se nisu usavršili u pravljenju stakla pa su tada mermerne posude zamenjene staklenim. Kroz istoriju mnogi naučnici su na razne načine pokušavali da od akvarijuma naprave prava mala jezera ili mora koja bi po svim osnovama odgovarala ribama kao da su u svom prirodnom staništu, pa su tako u akvarijumu 1846. godine prvi put gajene alge i korali. Kada smo zakoračili u 20. vek, korak dalje je otišla i akvaristika (negovanje vodenih životinja ili biljaka u akvarijumu) i korišćenje električne energije je omogućilo osvetljenje vode u akvarijumima, grejanje i filtriranje.
Veličine i oblici akvarijuma
Pre svega, znajte da akvarijum nikada neće zameniti prirodno stanište ribica, pa bi vam bile zahvalne ukoliko se potrudite i obezbedite im što bolje uslove. Akvarijum nije nov ukras u vašem domu, već stanište vašeg novog ljubimca ili više njih.
Kada se odlučujete za veličinu akvarijuma, uvek imajte na umu pravilo: što je veći akvarijum, to je bolje. Ribice će ga više voleti, imaće više prostora i vama će biti lakše za održavanje. Često ćete na televiziji i filmovima videti okrugle akvarijume, međutim, mnoga istraživanja su dokazala da, osim estetike, takav akvarijum ne nudi ništa korisno, čak naprotiv. Prvo, akvarijum nije prilagođen za veći broj ribica, a i ako je samo jedna, okretanje u okrugloj posudi sigurno nije dobro za nju i živeće veoma kratko, biće dezorijentisana i pod neprestanim stresom. Druga veoma važna stvar jeste filtriranje vode, što u slučaju ovakvog oblika akvarijuma nije moguće.
Najbolji oblik za održavanje i kvalitetan život ribica, a i najpopularniji, jeste pravougaoni oblik. Za početak je najbolje kupiti akvarijum zapremine od oko 40 l vode. Uz ovakvu veličinu akvarijuma ribice će imati pravu malu prostranu oazu koja im pruža sve što im je potrebno.
Zanimljivost:
Da li znate da se najveći akvarijum na svetu nalazi u Singapuru, i to sa preko 100.000 vrsta morskih životinja?
Dodatna oprema za akvarijum
Kada je reč o dodatnoj opremi za akvarijum, tu mislimo na filtere, grejače, rasvetu i dekoraciju. Sam akvarijum po sebi nije dovoljan bez ove opreme. Jedno kvalitetno stanište ribica, u ovom slučaju akvarijum, čine dobra oprema i pravilno održavanje. Više o opremi i načinu održavanja možete pročitati ovde.
Razlika izmedju slatkovodnog i morskog akvarijuma
Svaka vrsta akvarijumskih ribica zahteva posebno okruženje nalik svom prirodnom. Upoznaćemo se sa razlikom između slatkovodnog i morskog akvarijuma, po čemu se oni razlikuju, na koji način se opremaju, kao i koje vrste ribica žive u njima.
Osnovnu razliku između slatkovodnog i morskog akvarijuma čini vrsta ribica koju želite da kupite. Ukoliko dolaze iz slatkovodnih tokova, svakako ćete akvarijum prilagoditi takvom staništu i obrnuto. Za početnike je najbolje da se odluče za slatkovodne ribice pa se na osnovu toga akvarijum deli na hladnovodni i tropski.
Hladnovodni i tropski akvarijum
Hladnovodni akvarijumi se prilagođavaju akvarijumskim ribicama kao što su zlatne ribice i koi šarani. Temperatura vode u ovim tipovima akvarijuma je oko 18 stepeni. Ove vrste riba su poznate po tome što vole da cepkaju biljke, pa je najbolje da akvarijum opremite veštačkim biljem. Što se tiče filtera, biće vam potreban jači filter kako bi akvarijum imao što sličnije karakteristike kao prirodno stanište. Najbolja opcija je da se šljunak stavi na dno akvarijuma u sloju do 5 cm, jer ove vrste ribica obožavaju da čeprkaju po dnu.
Tropski akvarijumi su za ribice kao što su ciklidi, živorotke i tetre. Temperatura vode u akvarijumu treba da bude nešto toplija, za razliku od hladnovodnih, oko 25 stepeni. Od dodatne opreme će vam biti neophodan grejač kako biste dostigli temperaturu koja je potrebna, zatim filteri i osvetljenje. Kada je reč o akvarijumu za tropske ribice, možete biti kreativniji – slobodno ubacite kamenje, prirodne biljke i alge.
Morski akvarijum
Ukoliko vidite akvarijum i prosto ostanete bez daha od šarenila ribica i samog akvarijuma, znajte da je najverovatnije u pitanju morski akvarijum. Ukoliko ste ljubitelj crtanog filma „Nemo”, eto prilike da imate jednog u kući. Ova vrsta ribica naziva se riba klovn i gotovo da nijedan morski akvarijum ne može da prođe bez nje, kao ni bez njegove plave drugarice, vrste poznate pod nazivom blue tang ili plavi tang.
Sama priprema i održavanje morskog akvarijuma su nešto skuplji i teži u odnosu na slatkovodne. Ukoliko se odlučite na ovaj korak, dobro se informišite, jer se morski akvarijum ne preporučuje početnicima, pa ćete možda za početak želeti slatkovodni akvarijum dok polako ne postanete akvarista spreman na nove poduhvate.
Naravno, pre svega, razlikuje se sama voda, koja mora biti slana i destilovana. Postoji mogućnost kupovine vode ili dodavanja specijalizovane mešavine soli sa neophodnim elementima i mikroelementima. Kao i za slatkovodni akvarijum, filter, rasveta i pumpa za vazduh su neophodni. Kada je reč o dekoraciji, u slučaju morskog akvarijuma ona igra važnu ulogu. Živo kamenje je najpreporučljivije jer, osim lepog izgleda, ono ima ulogu da održava biološku ravnotežu u akvarijumu. Naime, kao i u moru, na njima žive razne vrste bakterija, algi i ostali živi organizmi. Takođe, šupljine na kamenju su mesto gde ribice vole da se kriju i provode vreme.
Važno je spomenuti i da se osvetljenje razlikuje. Rasveta u morskom akvarijumu treba da bude plave boje kako bi se organizmi u njoj što bolje razvijali, a njena jačina zavisi od toga ko su stanovnici koje osvetljava. Što se tiče temperature, preporuka je da bude između 23 i 26 stepeni. Savet je da temperatura bude konstantna kako ne bi došlo do poremećaja života u akvarijumu.
Kako napraviti akvarijum?
Ukoliko, pored svih istraživanja, ne uspevate da pronađete onaj pravi akvarijum a od ruke vam idu majstorski poslovi, možete sami da ga napravite. Najlakše i najbolje je izgraditi akvarijum u obliku kvadrata sa odnosom 1 : 2 : 1 (visina, dužina, širina). Već smo pričali o optimalnoj veličini akvarijuma, čija je zapremina 40 l vode, pa ćete shodno tome odrediti potrebne mere. Još jednom ćemo ponoviti da akvarijum ne pravite za sebe, već za ribice i on u potpunosti mora biti prilagođen njima.
Pored dobre volje, biće vam potrebno 5 komada stakla (najbolje debljine 10 mm kako ne bi došlo do pucanja) i vodootporan silikon ili, još bolje, lepak koji je namenjen za pravljenje akvarijuma. Postoji odličan članak koji preporučujemo da takodje pročitate o debljini stakla i koracima izrade akvarijuma.
Ukoliko niste staklorezac ili ne baratate staklom, najbolja preporuka je da vam staklo izreže staklorezac kome ćete objasniti za šta vam je potrebno kako biste uštedeli svoje vreme, novac, a i živce verovatno. Pre nego što sipate vodu u akvarijum, budite sigurni da se silikon dobro osušio i da ste ispod akvarijuma stavili stiropor ili podlogu namenjenu akvarijumima (podloge su jednako važne i za kupljene akvarijume), čija je uloga da smanje mogućnost pucanja stakla.
Bacite pogled kako je ovaj majstor napravio akvarijum. Reklo bi se jednostavno?
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0