Kako napraviti konfiguraciju računara za arhitekte?
🕑 5 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Jedno od ključnih sredstava za rad svakog arhitekte, koje omogućava i olakšava realizaciju složenih projekata je svakako računar. Softverski alati koji se koriste za potrebe detaljnog dizajna i renderovanja visokokvalitetnih 3D modela i prikaza, kao što su AutoCAD, Revit, ArchiCAD, SketchUp ili 3DS Max, zahtevaju snažne hardvere.
Da biste osigurali da projektovanje teče glatko i bez zastoja, uz vašu maksimalnu produktivnost i efikasnost, neophodno je pažljivo odabrati svaku komponentu računara.
Kroz ovaj svojevrstan vodič potrudićemo se da vam pružimo osnovni pregled optimalne konfiguracije koju treba da ima svaki računar za arhitekte, uzimajući u obzir sve ključne aspekte – od izbora procesora sve do komponenti za skladištenje podataka.
Za početak, imajte na umu da se sklapanje konfiguracija za potrebe obavljanja arhitektonskih poslova, razlikuje od sastavljanja desktop računara za druge potrebe. Bez obzira na to da li ste iskusni arhitekta ili tek započinjete svoju karijeru, pravilno konfigurisani računar može značajno poboljšati kvalitet vašeg rada i ubrzati realizaciju vaših projekata.
Evo kako da izaberete najbolji hardver koji će zadovoljiti vaše korisničke zahteve i omogućiti vam da u potpunosti iskoristite pun potencijal softverskih programa u kojima radite.
Procesor (CPU), deo hardvera koji čini srce računara
Kao budući ili već iskusan arhitekta očekivaćete od vašeg računara da besprekorno i brzo obrađuje podatke, računa i renderuje 3D modele bez obzira u kom softveru radite. Da bi to mogao postići, računar pre svega mora da ima jak procesor koji će biti srce vašeg računara i oko koga ćete bazirati sve ostale elemente.
S obzirom da je izbor proizvođača uglavnom ograničen na dva brenda, možete birati između Intel-a i AMD-a.
Kada je u pitanju Intel, savetujemo vam da za potrebe arhitekture ne kupujete računare koji imaju procesore serije niže od Intel Core i5, a poželjno je da to bude Intel Core i7 ili najnoviji i9. Sa druge strane, i AMD ima svoje favorite koji dolaze iz serije Ryzen. Slično kao i kod Intela, poželjno bi bilo da računar ima AMD Ryzen 7 ili 9 procesor. Treća i četvrta generacija Ryzen procesora nudi odličan odnos cene i performansi.
Radni takt i broj jezgara procesora
Ipak, nisu samo serije ono na šta treba da obratite pažnju. Frekvencija, brzina ili radni takt je broj ciklusa koje procesor može da izvrši u sekundi. Meri se u Hz a savremeni procesori rade u GHz, što znači u milijardama ciklusa u sekundi.
Veći radni takt znači i da procesor može brže izvršavati operacije koje mu zadajete u kraćem vremenskom intervalu. Ovo je od posebne važnosti za arhitekte koji rade na velikim projektima. Na primer, pojedini Intel-ovi procesori mogu da rade na osnovnom taktu od 3.5GHz ali se primenom Turbo Boost tehnologije radni takt može podići na čak 5.3GHz.
Takođe, obratite pažnju i na broj jezgara i niti (threads) procesora. Jezgro je pojedinačana procesorska jedinica a moderni procesori imaju više jezgra, što znači da mogu obavljati više zadataka istovremeno. Nit je jedna sekvenca naredbi ili uputstva koja može biti izvršena od strane jezgra. Jedno jezgro može imati više niti, što dodatno ubrzava proces obrade podataka. Što je veći broj jezgara i niti to će procesor, odnosno računar moći da obavlja više operacija u isto vreme.
Radni takt kao i broj jezgra i niti mogu značajno uticati na performanse procesora, tako da ne mora da znači da je svaki procesor i7 serije bolji od i5 (mada u najvećem broju slučajeva jeste). Procesori Intel i5 se izrađuju sa 4 ili 6 jezgara a Intel Core i7 sa 4 do 10 jezgara.
Grafička karta za visokokvalitetno renderovanje i 3D modeliranje
Dok procesor obrađuje i izvršava osnovne instrukcije, grafička kartica je zadužena za obradu i prikaz kompleksnih vizuelnih informacija. Kvalitetna grafička kartica omogućava brže i preciznije renderovanje, realistične vizualizacije i glatko upravljanje velikim 3D modelima.
I u ovom slučaju se može reći da izbor spada na dva proizvođača – NVIDIA GeForce i AMD Radeon.
Grafičke karte NVIDIA GeForce RTX serije i modeli 3070, 3080 i 3090 nude vrhunske performanse, sa podrškom za ray tracing i AI tehnologije koje poboljšavaju kvalitet renderovanja kao i brzinu obrade. Još bolje performanse će dati modeli iz serije GeForce RTX 40.
Druga opcija su grafičke karte AMD Radeon RX. Za potrebe arhitektonskih projekata ne bi trebalo da kupujete računare ili da sklapate konfiguracije koje imaju grafičke kartice niže serije od Radeon RX6800 ili 6900 XT. Serija AMD Radeon RX 7 je još moćnija i omogućava još tečniji rad.
Slično kao i kod procesora, i kod grafike sama oznaka može dosta da vam kaže, ali ipak treba pogledati malo ispod površine. Srce svake dobre grafičke kartice je GPU – grafički procesor. Zato je veoma važno da uporedite broj jezgra, brzinu takta i tehnološku generaciju GPU-a. ali i opciju 3D renderinga, što je posebno važno ako kupujete kompjuter za arhitekte.
Takođe, pogledajte i količinu video memorije na grafičkoj kartici. Poželjno je da grafička kartica ima bar 4GB ili više memorije, mada će i 2GB verovatno raditi posao. Kada je u pitanju tip, onda je GDDR5 najbolja opcija. Ako sami sastavljate računar, vodite računa o kompatibilnosti i proverite da li matična ploča ima mogućnost da podrži grafičku karticu koju želite da kupite.
Na našem tržištu grafičkih kartica postoji ogromna ponuda modela za sve namene pa je potrebno samo dobro istražiti i odabrati grafiku koja po performansama i ceni najviše odgovara vašim korisničkim potrebama i finansijskim mogućnostima.
Radna memorija (RAM) za efikasnu obradu podataka i multitasking
Još jedan od delova hardvera koji je od vitalnog značaja za arhitekte koje se bave kompleksnim projektovanjem je radna memorija ili RAM. Ona omogućava brz pristup podacima i programima koji se trenutno koriste, čime se osigurava glatko izvršavanje više zadataka istovremeno (multitasking).
Za rad sa zahtevnim softverima koji se upotrebljavaju u arhitekturi kao što su ArchiCAD, Revit, 3DS Max ili Rhino, adekvatna količina RAM-a je presudna za ubrzavanje radnog procesa i sprečavanje “kočenja” sistema.
Iako se može diskutovati o tome koja količina RAM-a je minimalno prihvatljiva kada su u pitanju projekti iz sfere arhitekture, naša preporuka je da ne idete ispod 16GB RAM-a. Ako planirate da radite veće i složenije projekte, veća količina radne memorije će omogućiti da koristite i sofisticiranije tehnike renderovanja. U tom slučaju, 32 ili čak 64GB će biti jako dobra i snažna podrška vašem računaru i potrebama za projektovanjem i renderovanjem.
Skladištenje podataka, SSD ispred HDD-a
Kada je u pitanju skladištenje podataka, SSD (Solid State Drive) se ističe kao superiorna opcija u odnosu na tradicionalne HDD (Hard Disk Drive) jedinice, posebno ako se radi sa velikim fajlovima.
Ako se pitate zašto izabrati SSD, to je pre svega zbog brzine čitanja i pisanja podataka. SSD-ovi koriste flash memoriju umesto pokretnih delova, što rezultira znatno bržim vremenom čitanja i pisanja podataka u poređenju sa mehaničkim HDD-ovima. To znači da će se vaši projekti brže otvarati, a programi pokretati sa minimalnim kašnjenjem.
Ostale prednosti su im manja buka i niža osetljivost na oštećenje. SSD-ovi nemaju pokretne delove, što ih čini tišim i manje podložnim oštećenjima uzrokovanim udarcima ili vibracijama, pa su i pouzdaniji izbor za dugoročno skladištenje vaših podataka.
U zavisnosti od količine podataka koje planirate da skladištite, možete izabrati SSD od 512 GB, 1TB ili više. Ukoliko imate potrebe da čuvate zaista veliku količinu podataka, možete iskoristiti i mogućnost eksternih diskova.
Hlađenje za stabilne performanse tokom dugotrajnog rada
Stabilne performanse računara su od suštinskog značaja za nesmetan tok projekata koji mogu trajati satima ili čak danima. Efikasno hlađenje igra ključnu ulogu u održavanju optimalne temperature komponenti, sprečavajući termalno gušenje i osiguravajući neprekidno visoke performanse tokom dugotrajnog rada.
Ukoliko nema kvalitetnog hlađenja sistema, visoke temperature mogu dovesti do smanjenja performansi procesora i grafičke kartice, čime se produžava vreme renderovanja i drugih zahtevnih operacija tokom projektovanja.
Takođe, povećana temperatura može uzrokovati prerano oštećenje ili kvar komponenti. Kvalitetno hlađenje pomaže u produženju životnog veka komponenti, smanjujući potrebu za čestim zamenama i popravkama.
Možete birati između vazdušnog ili vodenog hlađenja. Na tržištu postoji veliki broj modela kulera. Izbor je na vama i bitno je samo da jačina bude dovoljna, da bi mogla da hladi procesore i sisteme viših performansi.
Na kraju, ceo računar koji sklopite ili kupite već sastavljen, potrebno je da uparite sa odgovarajućim monitorom i drugim računarskim periferijama. To će vam omogući lakši i komforniji rad, što je posebno važno ako uzmemo u obzir koliko dugo arhitekte provode vremena za računarom.
Pravilna konfiguracija računara za arhitekte je ključna za postizanje maksimalne produktivnosti, efikasnosti i kvaliteta u radu. Kao arhitekta, važno je da razmotrite specifične zahteve vašeg rada i odaberete komponente koje će moći da odgovore tim zahtevima. Nadamo se da smo vam barem malo pomogli i pojasnili šta je najvažnije pri izboru hardverskih delova računara koji ćete koristiti u modeliranju, renderovanju i projektovanju objekata.
Foto:Unsplash
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0