Šta zapravo slavimo na Sretenje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznik Sretenje proslavljaju 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Kako je nastao ovaj praznik?

Prema Svetom pismu, četrdesetog dana po rođenju Isusa Hrista njegova majka Marija odnela ga je u hram kako bi se posvetio Gospodu. U to vreme, prosveštenik Zaharija, otac Jovana  Preteče, držao je čerdu u hramu. Kada je Marija ušla u hram, Zaharija ju je stavio na mesto za devojke, a ne za žene, budući da je bezgrešna zatrudnela. Malo kasnije u hram su ušli starac Simeon i Ana, Fanuliova kćerka.

Starac je tada uzeo Isusa u ruke i rekao: “Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja. Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34).

Dan Sretenja, kada su se susreli čovek i Bog, praznuje se od samog početka, ali u vreme cara Justinijana, 544. godine, Sretenje je ustanovljen kao praznik. Sretenje se svrstava u jedan od dvanaest najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve. Sam naziv označava susret – dan kada su se čovek i sin Božiji prvi put sreli. Po pravilu, slavi se uvek četrdesetog dana od Božića.

Narodna verovanja

Sretenje je duboko ukorenjeno i poštovano u narodu. Zato na ovaj dan postoje brojna verovanja, a jedno od njih je da se baš tada susreću leto i zima. Ako na Sretrenje osvane sunčan dan,  medvedi će se uplaštiti svoje senke i vratiti u zimski san. Kada se to desi, zima će, navodno, potrajati još šest nedelja. U drugim delovima planete održava se sličan običaj, ali dužinu zime najavljuju jazavci, odnosno mrmoti.

Jedan od običaja koji se praktikuje kod nas jeste da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće štiti dom od groma i drugih nesreća. Isto tako, veruje se da plamen na ovaj dan ima čarobnu moć.

Takođe, na Sretenje mlade devojke treba da paze koga će prvog sresti ujutro, jer će im mladoženja biti baš takav, po izgledu i karakteru.

Sretenje kod Srba

Ovaj datum ima veoma važnu istorijsku ulogu kod našeg naroda.

Pre Drugog svetskog rata Sretenje je bilo slava Udruženja četnika. Na ovaj dan 1804. godine, održan je zbor u Orašcu kojim je započet Prvi srpski ustanak. Kasnije, 1835. godine, u Kragujevcu je 15. februara donet prvi demokratski ustav Srbije, poznat i kao Sretenjski ustav. Upravo se 15. februar i danas slavi kao Dan državnosti naše zemlje.

Pogledaj biografiju

Aleksandra Rakic

Danas su Mladenci – praznik u čast Svetih 40 Mučenika Sevastijstih

Danas je Sveti Simeon Bogoprimac – zaštitnik dece

Danas je Sretenje Gospodnje – praznik i Dan državnosti Srbije

Danas je Sveti Trifun – praznik u čast zaštitnika vinograda

Danas su Sveta Tri Jerarha – praznik zaštitnika pravoslavlja

Danas je Sveti Sava – školska slava u čast jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije

Danas je Sveti Jovan Krstitelj – jedna od najbrojnijh slava.

Bogojavljenje – praznik u čast Hristovog krštenja i kada se pliva za Časni krst