Zašto je važna vožnja u suprotnom smeru od kretanja vozila za decu do 4 godine?
🕑 3 min čitanja
Kako napreduju saznanja o bezbednosti saobraćaja, tako se i sistemi za zaštitu prilikom sudara unapređuju. Nekada su automobili imali samo pojaseve, danas su tu i vazdušni jastuci, sistemi protiv proklizavanja i drugo. Sa novim tehnologijama, veštačenjima saobraćajnih nesreća, kamerama koje snimaju sve što se dešava tokom sudara u automobilu, dobijamo i nova saznanja o tome kako da najbolje zaštitimo bebe i decu u dečijim auto sedištima.
Razlika između direktiva R44 i R129
Zbog toga se nova saznanja implementiraju u nove propise i preporuke o bezbednosti saobraćaja. Poslednja verzija direktive R44 je iz 2004. godine, a od tada smo došli do novih saznanja, pa je 2013. počela primena nove R129 direktive. Zbog toga regulativa 129 više pažnje obraća na vožnju unazad i ima strožije kriterijume po pitanju okretanja deteta u smer vožnje.
Građa deteta
Bebin skelet napravljen je uglavnom od hrskavica, koje vremenom okoštavaju. Kako beba raste male i tanke kosti srastaju u veće. Posebno kičmeni pršljenovi počinju da se formiraju sa tri godine, a potpuno se razviju i dobiju građu kao kod odraslog čoveka sa 6 godina.
U trenutku sudara, celo bebino telo, a naročito kičma, leđa, vrat i glava zaštićeni su naslonom odnosno školjkom auto sedišta. Naslon upija silinu i sile se raspoređuju celom dužinom i širinom školjke dečijeg auto sedišta, pa je mnogo manji pritisak na kičmu i vrat nego kada se dete vozi unapred.
U sedištu okrenutom u smeru vožnje, pojasevi drže detetov torzo na mestu, ali glava i vrat lete napred, a posebno opterećenje je na vratu i to može dovesti do ozbiljnih, čak i smrtnih povreda. Zašto?
Glava malog deteta čini 25%, dakle četvrtinu njegove težine. Kod odraslog čoveka odnos je drugačiji pa glava odraslog muškarca ili žene iznosi tek oko 6% njegove težine. Čak i ako je dete krupnije, natprosečne visine i težine u odnosu na vršnjake, ipak mu se skelet, kičma i organi razvijaju istom brzinom kao i sitnijoj deci. Zbog toga nove regulative i propisi naglašavaju da je pored visine i težine neophodno uzeti u obzir i detetov uzrast kada biramo vrstu i model auto sedišta.
Kako to izgleda u praksi?
96% sudara su frontalni ili bočni, događaju se uglavnom pri većim brzinama i uglavnom se dešavaju između dva ili više vozila koja su se kretala u suprotnim smerovima. U trenutku sudara sve leti ka tački udarca. Sile koje pri tome deluju na automobil i sve što se nalazi u njemu su vrlo kompleksne, ali pojednostavljeno zamišljamo kako sve leti ka napred, ako je došlo do frontalnog sudara, a onda se vraća nazad, kada automobil bude zaustavljen udarcem u drugi automobil, ivičnjak, bankinu ili nešto treće.
U tom trenutku, dete koje je vezano u auto sedištu u smeru vožnje takođe leti ka napred. Ako su pojasevi dovoljno dobro stegnuti zadržaće telo na mestu, u auto sedištu. Ali glava koja je dosta teška i velika u odnosu na telo poleteće ka napred. Taj nagli pokret glave dovodi do ogromnog opterećenja na vrat koji to ne može da izdrži, pa dolazi do istezanja vratnog dela kičme, a tako mogu nastati veoma ozbiljne povrede sa doživotnim ili smrtnim posledicama. Takođe lice i glava izlaze iz okvira auto sedišta pa su dodatno izloženi delićima stakla, plastike i svega što u trenutku sudara leti po kabini automobila. Može doći i do povrede unutrašnjih organa jer pojasevi kojima je dete vezano pritiskaju telo ogromnim silama.
Ako je dete okrenuto suprotno smeru vožnje glava i vrat su podržani naslonom koji upija deo sila i smanjuje opterećenje, lice je zaštićenije od krhotina koje lete po automobilu. Sve to smanjuje šansu za zadobijanje ozbiljnijih povreda.
Zaključak
Na našem tržištu postoje auto sedišta koja se koriste unazad do 18 ili čak 25kg. Pre nego što okrenete dete u smer vožnje informišite se i proučite ponudu auto sedišta. Prevoženje suprotno smeru vožnje je mnogo sigurnije, pa iako do sada možda niste razmatrali tu opciju, razmislite sada.
Ni jedan roditelj ne voli da razmišlja o situacijama u kojima su životi dece ugroženi. Kupujemo sedišta u nadi da se nikada nećemo naći u sudaru, ali ma koliko pažljivo vozili, stanje na putu je nepredvidivo jer nismo jedini učesnici u saobraćaju. Zato uradimo sve što je do nas.
Autor
Ivana Mihajlović
Savetnica za dečija auto-sedišta
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Bracko - 17.10.2022
Kad nam je beba imala 3 meseca doziveli smo sudar. U koloni je bilo naglo kocenje pri brzini od 100km/h. Zakocio sam, medjutim kombi iza mene nije ni pipnuo kocnicu, nije gledao na put u tom momentu. Srecom, krsio sam zakon, dete je bilo u sundjerastoj nosiljci usko izmedju mog naslona i zadnjeg naslona. Ne zelim ni da mislim sta bi bilo dz je bila kontra okrenuta. Svi smo imali bol u vratu od siline udarca. Tako da mozda ce neko reci da su ovakvi sudari redji, ali kontra sediste je tu najgora moguca stvar. Treba da smisle nesto bolje.