Učenje u poznim godinama
🕑 3 min čitanja
Nova istraživanja ukazuju da mozak ima sposobnost da sasvim očuva svoje funkcije i u starosti. Tajna? Učenje u poznim godinama.
Dakle, ako mislite da je učenje u starijoj dobi preteško, zasigurno potcenjujete regenerativni kapacitet ljudskog mozga.
Mozak kontroliše mnoge aspekte razmišljanja – pamćenje, planiranje i organizovanje, donošenje odluka i još mnogo toga. Ove kognitivne sposobnosti određuju koliko dobro obavljamo svakodnevne zadatke i da li možemo da živimo samostalno.
Kontinuirano interesovanje i radoznalost za svet oko nas neki su od najvažnijih aspekata dobrog i zdravog starenja. Učenje novih veština nije samo zabavno, već je i veoma korisno za sprečavanje kognitivnog pada u kasnijim godinama života.
Jedno istraživanje navodi da kontinuirano obrazovanje i razvoj novih veština aktiviraju neuronske receptore koji pomažu mozgu da efikasnije funkcioniše. Prema drugoj studiji, kognitivni angažman prilikom učenja novih veština može pomoći u očuvanju funkcije pamćenja u kasnijim godinama.
Promene u starenju mozga
Kako osoba stari, promene se javljaju u svim delovima tela, uključujući i mozak. Određeni delovi mozga se smanjuju, posebno oni važni za učenje i druge složene mentalne aktivnosti. U određenim regijama komunikacija između neurona (nervnih ćelija) slabi. Osim toga, s godinama se može smanjiti dotok krvi u mozak, a i mnogo češće se javljaju upale uzrokovane raznim oboljenjima ili povredama.
Sve ove promene u mozgu mogu uticati na mentalne funkcije, čak i kod zdravih starijih ljudi. Na primer, pojedine starije odrasle osobe slabije rešavaju složene testove, za razliku od mlađih osoba. Međutim, ukoliko im se pruži dovoljno vremena da nauče nov zadatak, oni obično testove rešavaju jednako dobro kao i mladi.
Neke promene u razmišljanju su uobičajene kako ljudi stare. Na primer, starije osobe mogu:
– biti sporije u pronalaženju reči i prisećanju imena,
– imati više problema s multitaskingom,
– doživeti blag poremećaj pažnje.
Starenje, takođe, može doneti pozitivne kognitivne promene. Na primer, mnoga istraživanja su pokazala da starije osobe imaju obimniji vokabular i bolje znanje o dubini značenja reči od mlađih odraslih osoba. Takođe, poseduju više znanja s obzirom na to da im se znanje i iskustavo akumuliralo čitavog života. Da li i kako oni primenjuju ovo akumulirano znanje i kako se mozak menja, oblast je aktivnog istraživanja naučnika.
Uprkos promenama u saznanjima koje mogu doći s godinama, starije osobe i dalje mogu da rade mnoge stvari u kojima uživaju čitavog života. Istraživanja pokazuju da starije osobe još uvek mogu:
– naučiti nove veštine,
– formirati nova sećanja,
– poboljšajti rečnik i jezičke veštine.
Kako kontinuirano obrazovanje održava um oštrim
Mnoštvo naučnih studija pokazuje da, kako starimo, kombinacija optimalne fizičke i intelektualne aktivnosti pomaže da održimo opšte blagostanje. Možemo da sačuvamo zdravo telo i zdrav duh, da odlažemo, ublažavamo pa čak I eliminišemo pojavu fizičkih povreda, kao i oboljenja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Sve počinje i završava se obrazovanjem i doživotnim učenjem. Proces učenja stimuliše mozak, održava ga oštrim i funkcionalnim.
Istraživanje iz 2012. godine sprovedeno u Čikagu, u kojem je učestvovalo više od 1.200 starijih ispitanika, pokazalo je da povećana kognitivna aktivnost kod starijih odraslih usporava pad njihovih kognitivnih funkcija, te smanjuje rizik za nastanak blagog kognitivnog oštećenja. Studija je pokazala da je za kognitivno aktivne starije osobe, prosečne starosti 80 godina, 2,6 puta manja verovatnoća za razvoj Alchajmerove bolesit u odnosu na starije osobe koje praktikuju mnogo manje kognitivnih aktivnosti.
Druge studije pokazuju tendenciju da obrazovaniji ljudi uživaju u boljem mentalnom zdravlju uopšte. Kako starimo, učenje ne samo da pomže da ostanemo mentalno oštri već je i od ključnog značaja za emocionalno zdravlje.
Starenje nije bolest. To je noramalan deo života. Ako aktivno koristite mozak, trebalo bi da održavate kognitivnu funkciju.
Međutim, ako ste zabrinuti zbog promena u razmišljanju i pamćenju, razgovarajte sa svojim lekarom. On vam može pomoći da utvrdite da li su promene normalne za vaše godina ili je u pitanju nešto drugo.
Načini na koje starije osobe mogu da održavaju kognitivne funkcije mozga
Da biste vežbali kognitivne aktivnosti, izaberite praksu koja zahteva posvećenost. Iako je veoma primamljivo odabrati aktivnost koju možete odmah da savladate, ta taktika vam neće pružiti sve željene prednosti učenja novih veština.
Umetničke aktivnosti
– crtanje
– slikanje
– kreativno pisanje
– fotografija
– sviranje nekog instrumenta
Tehničke veštine
– uređivanje fotografija
– video-montaža
Fizička aktivnost
– bilijar
– tenis
– joga
– ples
– kuglanje
Društvene igre
– karte
– domine
– šah
Duhovne prakse
– meditacija
– baštovanstvo
– reiki
Druge umne aktivnosti
– nov jezik
– nov stil kuvanja
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Nina Djukic - 27.03.2022
Tekst je odlican.Kom lekaru,koje struke se treba obratiti za slabo pamcenje;ko vam pomoci u pronalazenju odgovarajucih aktivnosti?Prosto da covek ne bude sam sebi prepusten.