Kako zabrane utiču na decu?
🕑 5 min čitanja
U modernoj porodici deca se ne podižu pukim zapovedanjima i naredbama.
Roditelji danas pokušavaju da konflikte s decom reše kroz razgovore i kompromise, ali zabrane, ograničenja i pravila i dalje postoje.
Do koje mere su delotvorne, pokušaćemo da saznamo u ovom tekstu.
Svako teži slobodi, pa i dete od najranijeg doba. Autonomija u odlučivanju i zajedničko donošenje odluka postali su kamen temeljac modernih porodičnih odnosa. No, neki i dalje veruju u čvrstu ruku u roditeljstvu pa i ne pokušavaju dijalog s detetom, već probleme u podizanju rešavaju zabranama, ograničenjima i zapovedanjem. Istina je, kao i uvek, negde u sredini. Sprovesti najmlađe kroz detinjstvo, napraviti od njih dobre i funkcionalne ljude, znači objasniti im svet u kojem odrastaju, njegovo funkcionisanje ali i ograničenja s kojima će se susretati i u budućnosti.
U osetljivom periodu odrastanja mladi se susreću s raznim izazovima i lošim uticajima na koje svako reaguje drugačije, a posao roditelja jeste da im olakša taj ulazak u svet odraslih i ukaže na propuste i načine nošenja s pojedinim situacijama. To se ponekad može postići samo jasno utvrđenim pravilima i ograničenjima na prividnu slobodu deteta. Svi znamo da se mozak razvija do 26. godine života i pravila postoje da deca ne bi činila kolosalne greške pri donošenju važnih odluka koje im mogu uticati na budućnost.
Dakle, možemo se složiti da su jasno utvrđena pravila i ograničenja neophodni, ali ako se sa njima pretera, to i te kako može izazvati kontraefekat i gurnuti dete u nesigurnost i zebnju, a u nekim slučajevima i ozbiljnije mentalne probleme u daljem životu. Svet više nije isti kao onaj u kojima je odrastala generacija mladih i sredovečnih roditelja pa ista pravila ne mogu da važe za decu koja danas rastu.
Roditelji prvi put doživljavaju da im deca odrastaju na internetu i mnogo vremena provede ispred ekrana. To, naravno, ima negativne implikacije ali, takođe, može pomoći deci da nađu svoje mesto u svetu i svoju zajednicu.
Kako se svet promenio, zajedno s njim moraju se menjati i očekivanja koja imamo od najmlađih i mladih ljudi, a mi ćemo pokušati da vam predočimo gde su zdrave granice i kada kontrola počinje da guši osetljivi duh mladih.
Prednosti zabrana
Roditeljska pravila imaju puno benefita, a najbitnije je stvaranje ugodne strukture u okviru koje se dete oseća slobodnim da delimično donosi sopstvene odluke. Da bi funkiconisala, ova pravila moraju da budu veoma precizna a razlog njihovog uvođenja jasan i deci i roditeljima ili starateljima. Najbolje bi bilo utvrditi ih zajedno sa decom i doći do zajedničkog dogovora, umesto da ih najmlađima samo izdeklamujete bez objašnjenja.
Dokazano je da se deca više pridržavaju zabrana ako su u njihovom kreiranju i sama učestvovala. Pravila najbolje funkcionišu kada je jasno šta se od deteta očekuje i zbog čega se to očekuje, a najbitnije je da se dosledno sprovode.
Ograničenja i zabrane često dovode do veće discipline i poslušnosti, a znaju i da sačuvaju decu od negativnih uticaja i individua.
Ona čine decu svesnijom posledica negativnog ponašanja, dodatna prednost je poštovanje i tuđih pravila tamo gde deca nisu pod roditeljskom kontrolom, u vrtićima i školama, na javnim mestima. E, sada, najnormalnija stvar je da će deca pokušati da prekrše data pravila i testiraju granice svojih sloboda.
Dosledno praćenje datih ograničenja i adekvatno, s razumevanjem i ljubavlju sankcionisanje iskakanja iz poželjnog ponašanja izuzetno će pomoći vašem detetu da se pravila drži i kada roditelji nisu prisutni. Ponekad deca pravila prekrše nehotice, ali doslednost je tu ključna i mora se jednako sankcionisati svaki „prestup“, ali nikada u gnevu, već hladne glave.
Postoje ograničenja koja bi bilo dobro sprovoditi u većini slučajeva. Izloženost dece eksplicitnim sadržajima u životu i na internetu prvo nam pada na pamet. Dalje, veoma je važno držati uzde u rukama kada je u pitanju okruženje i osobe s kojima dete provodi vreme. Ako niste svesni socijalnog kruga svog deteta, to može dovesti do velikih nevolja, a jasna zabrana komunikacije s nepoznatima i sumnjivim individuama praktično je neophodna.
Ograničenja koja se tiču spavanja i u pubertetskom dobu izlazaka, takođe šalju jasnu poruku šta treba da budu prioriteti deteta, a sati i sati uz youtube i igrice na telefonu odvratiće ih od čitanja i istraživanja stvarnog sveta koji ih okružuje, tako da su pravila i u toj sferi neophodna. Učtivost i solidarnost s drugima takođe se može razviti ograničenjima, ali tu je najbolje da roditrelji daju lični pozitivan primer.
Roditelj nije uvek u pravu
Nažalost, ni mi roditelji nemamo sve odgovore. I mi se mučimo da razumemo svet koji nas okružuje i ponekad preburno reagujemo na nepoznanice. Naša želja za kontrolom života naše dece često može da ode u ekstrem, a uvođenje prekrutih pravila ima i kontraefekat.
Prevelika ograničenja mogu izuzetno negativno uticati pre svega na mentalno zdravlje dece i mogu da dovedu do anksioznosti, prevelikog stresa a u ekstremnijim slučajevima i depresije.
Iracionalne zabrane mogu narušiti njihovu sreću, osećaj sigurnosti i zaštićenosti u okviru porodice i izroditi negativan stav prema svim pravilima koje porodica nameće.
Izolacija dece od njihove generacije i previše strogo podizanje čini verovatnijim propuštanje određenih šansi u socijalizaciji, a u ekstremnijim slučajevima i u razvitku interesovanja i obrazovanju. Ekstremi u roditeljstvu generalno nikada nisu dobra ideja i ozbiljno mogu narušiti mentalno zdravlje i razvoj deteta u samodovoljnu individuu.
Nisu ni svi strogi roditelji jednaki. Određena grupa postavlja visoke kriterijume u ponašanju svoje dece ali im ujedno pruža toplinu i podršku. Ova grupa obično ceni nezavisnu misao kod svoje dece, uzima u obzir i njihove potrebe i želje, a pravila su tu da kanališu njihov razvoj. Oni očekuju puno ali puno i pružaju svojoj deci.
Nažalost, druga grupa je mnogo češća i pod nju potpadaju svi kojima zabrane i ograničenja služe samo za nametanje svog autoriteta, bez uzimanja u obzir potreba i individualnosti svoga deteta. Oni ne pružaju podršku, decu gledaju kao podanike, a pravila su im previše stroga i proizvoljna.
U tim porodicama deci nije dozvoljeno da izraze svoje mišljenje ili da preispituju odluke roditelja. Greške kojih treba da se klonimo a koje utiču na stvaranje mladih ljudi nesposobnih za donošenje ispravnih odluka su: previše stroga pravila i insistiranje na njihovom slepom sleđenju, previše stroge kazne za kršenje datih pravila, korišćenje srama kao roditeljske alatke i previše grubih reči upućenih detetu.
Previše hladno i bez emocija i dogovora roditeljstvo najčešće vodi do agresije, težeg uklapanja u kolektiv, niskog samopouzdanja i mentalnih problema dalje kroz život.
U zaključku, porodična pravila su važna i deca i roditelji moraju da ih poštuju i dosledno sprovode, ali sama disciplina nije krajnji cilj. Krajnji cilj su deca koja se osećaju sigurno, voljeno i zaštićeno i uverenje da je roditeljima stalo do njihovih osećanja i mišljenja na svaku temu, pa i na restrikcije pod kojima odrastaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0