Haruki Murakami – literarni razvoj i stvaralaštvo
🕑 3 min čitanja
Haruki Murakami smatra se jednim od najpoznatijih savremenih pisaca. Za mnoge simbol Japana, ovaj genije rođen je 12. januara 1949. godine u Kjotu. Njegova dela su popularna širom sveta, prevedena su na čak 50 jezika i prodata u milionima primeraka. Murakami je takođe poznat po prevođenju engleskih dela na japanski jezik. Dobitnik je prestižnih internacionalnih nagrada za knjige koje su danas svetski bestseleri, dok je celokupan njegov opus krunisan nagradom Franca Kafke 2006. i Jerusalimskom nagradom 2009. godine.
Najznačajnija dela su „Lov na divlju ovcu“ (A Wild Sheep Chase) iz 1982, „Norveška šuma“ (Norwegian Wood) iz 1987, zatim „Letopis ptice navijalice“ (The Wind-up Bird Chronicle“) iz 1994, „Kafka na obali“ (Kafka on The Shore) iz 2002. i 1Q84 iz 2009. godine.
Murakamijeva fikcija, koju japanski književni establišment često kritikuje i opisuje kao nejapansku, obično je nadrealistička i nihilistička, obeležena kafkijanskim izvođenjem tema usamljenosti i otuđenja. Ovaj pisac se smatra važnom figurom u postmodernoj književnosti i pripada pravcu nadrealizma. Stiven Pul iz Gardijana rekao je za Murakamija da je među najvećim živim svetskim romanopiscima.
Manje je poznato da je Murakami zapravo studirao dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju, a prvi posao kojim je zarađivao za život bila je prodaja gramofonskih ploča. Tako je on i dan-danas veliki ljubitelj i kolekcionar ploča, u svojoj radnoj sobi ima ih čak 10.000. Dok piše, uvek sluša muziku, a posebno izdvaja džez. Po završetku studija zajedno sa sadašnjom suprugom, koju je upoznao tokom studentskih dana, otvara džez bar. Ta velika ljubav prema muzici utkana je u sva njegova dela, pa su tako teme ili sami naslovi inspirisani pesmama.
O tome kada i kako je Murakami odlučio da postane pisac misterija je i za njega samog. Jednostavno, to ga je jednog dana pogodilo ko grom iz vedra neba, dok je gledao bejzbol utakmicu. Nikada ranije nije ni razmišljao u tom pravcu. Dok je posmatrao kako lopta izleće s palice američkog igrača po imenu Dejv Hilton, iznenada mu je palo na pamet da bi mogao da napiše roman. To bogojavljenje dovelo je do njegovog prvenca „Čuj kako vetar peva“ (Hear the Wind Sing ) 1979. godine. Murakami to opisuje kao trenutak nadahnuća, toplinu, koju i dan-danas oseća u srcu. Otišao je kući i iste noći počeo da piše svoj prvi roman. Danju je radio u baru, a noću pisao. Na literarnom konkursu osvaja prvo mesto i zvanično sa trideset godina postaje pisac, napušta vođenje bara i posvećuje se samo pisanju.
Postepeno je sticao stabilnost u književnim vodama i sa 33 godine počinje da usavršava dnevnu rutinu po kojoj je sada slavan. Ta rutina podrazumeva ustajanje u četiri ujutro kako bi pet ili šest sati pisao, a potom trči duge deonice. Za njega to predstavlja psihički i fizički preporod. Iskorenio je neke loše navike – prestao je da puši, a pošto pisanje zahteva višečasovno sedenje, ovaj velemajstor je u svoj dan uvrstio i svakodnevno trčanje. Sebi je postavio cilj da pretrči 60 kilometara nedeljno, a ozbiljno se posvetio i triatlonu. O njegovoj istrajnosti svedoči i činjenica da je istrčao 100 kilometara oko jezera Saroma u Hokaidu (Japan), kao i maratonsku stazu od Atine do Maratona. Svoje intimne beleške o strastvenom trčanju ovekovečio je romanom „O čemu govorim kad govorim o trčanju“ (What I Talk About When I Talk About Running) iz 2007 godine.
Na Univerzitetu Vaseda, najpoznatijem centru za studije japanske književnosti u Japanu, nedavno je u čast ovog pisca otvorena biblioteka koja nosi njegovo ime.
Novčani deo književne nagrade u iznosu od 80.000 evra Murakami je 2011. donirao žrtvama zemljotresa u Kataloniji, kao i nastradalima u katastrofi u Fukušimi.
Haruki Murakami je 2018. nominovan za alternativnu Nobelovu nagradu za književnost, koja je, zbog seksualnog skandala koji je potresao Švedsku akademiju, dodeljena umesto zvaničnog Nobela. Međutim, on ju je ljubazno odbio navodeći u saopštenju kako želi da se fokusira samo na pisanje.
Murakamijeve ideje, ono što dolazi iz njegove podsvesti, savršeno gađaju naše skrivene namere, želje, snove i bude u nama nostalgiju. Sasvim je sigurno da će pisati dokle god je živ, a mi s nestrpljenjem možemo da očekujemo njegovu sledeću pripovetku ili roman. Ukoliko ste od onih koji se još nisu susreli s nekim od njegovih dela, obavezno to uradite. Za koju god knjigu da se odlučite, nećete pogrešiti, a možete ih pronaći u gotovo svim bibliotekama i knjižarama.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Jovica - 05.03.2022
Lepo i jednostavno poslozene informacije.Dovoljno da zagolica one koji ga jos nisu citali