Izumi koji su promenili svet
🕑 3 min čitanja
Čovečanstvo je tokom svoje istorije mnogo toga iznedrilo. Napraviti spisak svega što je ljudska ruka stvorila, nezahvalan je zadatak. No, među silnim otkrićima i izumima neki se posebno izdvajaju. To su izumi koji su promenili svet. Ko zna kako bi izgledao svet danas da nije bilo genijalnih umova. Pred vama je tekst baš o tim otkrićima.
Kompas
Svi smo čuli i čitali priče o alasima koji su se orijentisali gledajući sazvežđa. Zamislite njihove muke kada se spusti magla ili je oblačno. Sigurno nije bilo lako znati kojim putem krenuti. Prvi kompas nam dolazi iz Kine, izmšljen je u periodu između IX i XI veka. Konstruisan je od magnetisane gvozdene ploče. Evropljani i Arapi docnije su preuzeli istu tehniku.
Ekser
Svet bez eksera? Možete li da ga zamislite? Da ih nema, verovatno današnja civilizacije ne bi bila ovakva. Zvuči neverovatno, ali ekser ima više godina nego Rimsko carstvo. Tada su ljudi savladali veštinu oblikovanja metala. Dok nije bilo eksera, korišćenje su drvene strukture. Arhimed je u III veku izmislio zavrtanj.
Telefon
Uređaj je omogućio da se povežu ljudi sa svih strana sveta. Davne 1876. Aleksandar Grejem Bel registrovao je patent koji je pokrivao metod i prenošenje vokalnih, ali I drugih različitih vrsta zvukova putem električnih talasa, poznatiji kao telefon.
Penicilin
I dan-danas se otkriće penicilina smatra verovatno najvažnijim trenutkom u istoriji medicine. Do otkrića je došlo sasvim slučajno. Te 1928. godine Aleksandar Fleming je sređivao svoju laboratoriju. Opazio je gljivičastu koloniju u jednoj od posuda gde su bile bakterije. Kad ju je analizirao, došao je do otkrića da je citaliza opasna po bakterije.
Točak
Nije lako odlučiti se za najvažniji izum u istoriji čovečanstva, ali mnogi tvrde da je to točak. Prema podacima, izmišljen je kasno, tek oko 3.500 godina pre nove ere. Ovaj izum doveo je procveta svih mogućih grana. Agroekonomija je buknula, namirnice su se lakše prevozile i prebacivale iz mesta u mesto. Ljudi su lakše putovali, a točak je danas faktički deo svake industrije, od turbina, preko vozila pa sve do satova.
Presa za štampanje
Gutenberg stoji iza ovog izuma koji je predstavio svetu 1440. godine. Ideja je bila da slova pojedinačno izliva iz metala, zatim ih sastavlja u redove i onda stranice. Napravio je i presu uz koju se otisak dobija pritiskom ploče preko lista papira. Ovaj trenutak je, bez premca, najvažniji u istoriji edukacije, obrazovanja i pismenosti.
Sijalica
Sijalica je ljudima omogućila aktivnost koja nije uslovljena dnevnom svetlošću. Tomas Edison smatra se njenim idejnim tvorcem, međutim, pre njega se pominju čak 22 pronalazača. Edison je unapredio postojeći proizvod. Njegove prethodnike vreme je prekrilo zaboravom, jer svoj izum nisu pokazali u široj upotrebi.
Internet
Najmlađi izum na listi ostavljen je za kraj. Komunikaciona mreža koja povezuje kompjutere napravljena je još 1960, a njen izumitelj je Lorens Roberts. Danas internet nije samo komunikacija, mnogo više je od toga. Neki smatraju da je uzeo maha, da je zloupotrebljen za razne stvari i da je izgubio suštinu, a takve tvrdnje nisu daleko od istine. Kako god, internet je izum koji je drastično promenio svet.
Foto:Shutterstock
Ažurirano:20.06.2024
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0