Miloš Crnjanski – Beskrajni plavi krug, u njemu zvezda…
🕑 3 min čitanja
Nezahvalna je rabota predstaviti čoveka koji se ubraja u 100 najznamenitijih Srba. Reč je o osobi koja je uvela sumatraizam, potpuno nov književni pravac koji se temelji na kosmičkoj harmoniji i tome da je sve na svetu povezano, a za koju Ivo Andrić kaže „od svih nаs jedino je Crnjanski rođeni pisac“.
Život Miloša Crnjanskog
Na svet je došao 1893. godine u mestu Čongrad, maloj varošici tadašnje Austrougarske, a danas Mađarske. Porodica je živela u bedi i ubrzo nakon njegovog rođenja preselila se u Temišvar. Tu je Crnjanski pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Tokom tog perioda uživao je da igra fudbal a tada će na papir staviti prve stihove, kao i pesmu „Sudba“. Taj trenutak kao da je bio okidač, jer je pisanje počelo sve više da ga okupira. Odrastao je u rodoljubivoj atmosferi, što je doprinelo da mu Srbija i njena istorija budu svetinja. To će kasnije njegov britak um jasno prikazati kroz umetnička dela i novinske članke.
Miloš Crnjanski je bio akter i živi svedok jednog od najužasnijih događaja u istoriji čovečanstva. Prvi svetski rat dočekao je u Beču, gde je bio na studijama filozofije koju je upisao 1913. godine. Zbog atentata u Sarajevu golobradi Crnjanski je okarakterisan kao nepodoban i poslat na front u Galiciju, gde je i ranjen.
Po završetku rata Crnjanski dolazi u Beograd i upisuje studije književnosti. Počeo je da uređuje list „Dan“, a u kratkom razmaku objavljuje prve knjige: dramu „Maska“ (1918), „Lirika Itake“ (1919), „Priče o muškom“ (1920) i „Dnevnik o Čarnojeviću (1921). U tom periodu se oženio a ubrzo je postao profesor IV beogradske gimnazije. Voleo je novinarstvo i radio je u različitim redakcijama, a njegovi članci su izazivali burne polemike u to doba.
Bio je u diplomatskoj službi kada ga je dočekao Drugi svetski rat. Tada je evakuisan iz Rima i odlazi u London, gde je ostao i posle rata. Na taj korak se odlučio kao veliki protivnik Tita i ideologije komunizma. Život mu nije bio lagodan, ali je njegovo stvaralaštvo berićetno. U tome mu je mnogo pomogla supruga Vida Ružić koja mu je tokom celog života bila bezrezervna podrška i oslonac. Na tlo Beograda ponovo je kročio 1965. godine, kada se odrekao britanskog državljanstva.
Stvaralački opus
Značaj dela Miloša Crnjanskog je nemerljiv. Mnogi tvrde da mu je Nobelova nagrad za književnost izmakla isključivo zbog njegovih stavova i uverenja. Poštenje i neodustpanje od sopstvenih stavova glavna su karakteristika ovog briljantnog književnika.
Mnogo je dela izašlo iz pera Crnjanskog, neka od najznačajnijih su „Lament nad Beogradom“, „Pisma iz Pariza“, „Roman o Londonu“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Ljubav u Toskani“ i svakako kultno i remek-delo za sva vremena „Seobe“ i „Druga knjiga seoba“. Mi ćemo se zadržati na poslednje pomenutom, nadamo se da nam nećete zameriti. U nastavku teksta otkrićete zašto fokus stavljamo na „Seobe“ i „Drugu knjigu seoba“.
Ne želimo da ulazimo u radnju i prepričavamo delo, već da prikažemo značaj rukopisa, njegovu ulogu i mesto u istoriji srpske književnosti. Crnjanski je imao plan da kroz šest romana prikaže seobe našeg naroda. Na našu žalost, ostvario je samo dva. Prvi izlazi 1929. godine, a drugi tek 1962. I pored toga što se roman bavi seobom, on to u svojim temeljima nije.
Različita su mišljenja kom žanru pripada ovaj roman. Kada se detaljno secira i raščlani, jasno se vidi da je Miloš Crnjanski svoje delo satkao od istorijskih, poetskih, psiholoških i lirskih elemenata. Uočljiv je uticaj slika i događaja iz Prvog svetskog rata, pošto je kao austrougarski vojnik i sam ratova za tuđe interese. Roman se smatra klasikom jer pokazuje konstantno lutanje i potragu srpskog naroda za boljim životom. To je putovanje kome se ne vidi kraj i obećana zemlja do koje se neće stići. Sadržaj je impresivno raznovrstan, te možemo uočiti teme koje nas i dan-danas prate poput senke: klasne i civilizacijske razlike, identitetski problem, prolaznost i smrt, otuđenost i ljudsku nemoć, moralne kodekse, usamljenost, prazninu i psihološke probleme. Prosto je neverovatno kako je Crnjanski percipirao i razumeo atmosferu i događaje oko sebe.
Mogli bismo još štošta napisati o Milošu Crnjanskom i njegovim delima. Međutim, smatramo da je mnogo lepše i bolje da za kraj svim ljubiteljima lika i dela Crnjanskog pošaljemo poruku njegovim rečima.
„Tumarali su, kao muve bez glave; jeli su, pili su, spavali su, da najposle trčećim korakom poginu, zakoračivši u prazninu, po tuđoj volji i za tuđ račun“
Izvor: https://www.mcrnjanski.rs/
Izvor fotografija:
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Crnjanski_na_Kalemegdanu.jpg
https://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_seoba_Srba
Ažurirano:27.06.2024
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (2)
Ivo Andrić – Velemajstor realizma | MojaPraktika - 16.05.2022
[…] Zagrebu, 1919. počinje da radi u Beogradu. Postao je aktivan član književnog miljea, druži se sa Crnjanskim, Pandurovićem i […]
Branko Ćopić – Neki orlovi rano lete | MojaPraktika - 23.05.2022
[…] i priče za decu. Živeo je i radio u Beogradu. Ime je dobio po pesniku Branku Radičeviću. Poput Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića, deo je miljea najznačajnijih književnika na ovim prostorima, maestralni […]