Ovo su najlepši i najznačajniji manastiri u Srbiji!
🕑 5 min čitanja
Postoji mnogo mogućnosti kako da provedete odmor u Srbiji. Kuda god da pođete, uvek ćete otkriti neki novi biser i uživati u veličanstvenoj prirodi. Ukoliko se odlučite da letujete u Srbiji, pored planina, reka i jezera, postoji još jedna odlična opcija za vas i vašu porodicu. To su manastiri! Pred vama je lista najlepših i najznajčajnih manastira u Srbiji koje i te kako vredi posetiti.
Manastiri u Srbiji
Trebalo bi da svako obiđe manastire, razloga za to je mnogo. Manastiri u Srbiji predstavljaju stubove identiteta srpskog naroda. Kroz vekove oni su bili odbrana i mesto okupljanja. Njihove freske i arhitektura ostavljaju bez daha. Nije to jedino radi čega se posećuju manastiri. U nekima se nalaze mošti vladara i najvažnijih svetaca. Kompletna istorija Srbija čuva se od zaborava kroz manastire. U Srbiji i van njenih granica postoji 405 manastira Srpske pravoslavne crkve. Na Kosovu i Metohiji su tragovi čak 2.500 hrišćanskih svetinja. Nažalost, mnogi od njih su nestali tokom burne prošlosti. Ovaj podatak datira iz 2013. godine, kada je sačinjen prvi svojevrstan registar srpskih manastira od publiciste Pere Višnjića iz Loznice.
Odakle krenuti? Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Teško je odjednom obići sve manastire, pa je naša preporuka da se organizujete prema lokaciji i započnete postepno. Ukoliko vam je draže, možete ih posetiti prema značaju. Ljudi se uglavnom odlučuju da obiđu manastire prema UNESCO listi svetske kulturne baštine, na kojoj su Visoki Dečani, Studenica i Sopoćani. Vredni posete svakako su fruškogorski i manastiri Ovčarsko-kablarske klisure. No, krenimo redom!
Fruškogorski manastiri
Zbog manastira Fruška gora nosi naziv Srpski Atos. Lepota manastira ogleda se i u njihovom okruženju, koje dopunjuje divna priroda. Prema istorijskim zapisima većina ih je nastalu između 15. i 17. veka, samo su dva novija.
Novo Hopovo
U blizini Iriga nalazi se Novo Hopovo. Manastir je podigao Đurađ Branković početkom 16. veka. Tu se nalazi i crkva posvećena Svetom Nikoli. Vekovima je smatran prosvetnim centrom, a poznat je po tome što se u njemu zamonašio Dositej Obradović, a potom tu proveo još tri godina.
35 manastira sagrađeno je na Fruškoj gori, a samo je 17 sačuvano.
Krušedol
Zadužbina Đorđa Brankovića podignuta je početkom 16. veka. Poseduju neverovatnu riznicu, tu se nalazi čuveni ikonostas i relikvija. Osim moštiju Brankovića, tu su još mošti kneginje Ljubice Obrenović, kralja Milana Obrenovića i patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Manastir Krušedol jedan je retkih koji nije razrušen tokom Drugog svetskog rata, ali mu je riznica opljačkana.
Vrdnik
Manastir potiče iz 16. veka. Tu su dolazili monasi iz Ravanice tokom Velike seobe Srba. Vrdnik je dobio ime Mala Ravanica, u wemu su bile mošti kneza Lazara koje su posle tri veka, tačnije 1989. godine, ponovo položene u Ravanici, gde se i sada nalaze. Vrdnik je danas ženski manastir.
Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure
Ovačarsko-kablarska klisura naziva se još Srpska Sveta gora. Nadimak je dobila zbog predivne prirode i deset manastira koji se nalaze na tim prostorima. Istorijski podaci ukazuju da su prvi manastiri podignuti početkom 14. veka.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri su sledeći manastiri:
Blagoveštenje
Nalazi se dva kilometra od Preobraženja, iznad Ovčar Banje;
Ilinje
Na brdu je nad Blagoveštenjskim tunelom, i sada je metoh manastira Blagoveštenje;
Jovanje
Šest kilometara uzvodno od Vavedenja, nekada najvažniji manastir, lavra;
Nikolje
Dva kilometra uzvodno od Jovanja;
Uspenje Presvete Bogorodice
Crkvica pronađena kod ruševina Jovanjske kule, metoh manastira Jovanje;
Vavedenje
Na izlasku iz klisure, danas parohijska crkva;
Vaznesenje
Spram Jovanja na drugoj strani reke;
Preobraženje
Nekad se nalazilo na levoj obali dva kilometra uzvodno od Nikolja;
Svete Trojice
Na brdu, naspram Blagoveštenja;
Sretenje
Nedaleko od Svete Trojice, u podnožju ispod samog vrha Ovčara.
Manastiri – valjevski kraj
Najpoznatiji manastiri u ovom delu Srbije su Ćelije i Lelić. Nalaze se u divnom ambijentu i u njima vernici obeležavaju svaki hrišćanski praznik.
Ćelije
Sve dok ne dođete do njega, manastir se ne vidi. Smšeten je u brdovitom predelu, nekih šest kilometara od Valjeva. Vezuje se za kralja Dragutina i sam kraj 13. veka. Predstavljao je važno istorijsko mesto, jer su se tu okupljali monasi koji su bitno uticala na podizanje bune protiv Turaka. U njemu je živeo Justin Popović, Sveti Justin. Njegov grob se nalazi na južnoj strani oltara. Danas su Ćelije ženski manastir.
Lelić
Zadužbina Vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića. Krasi ga predivan ikonostas, a tu se nalaze mošti Svetog Nikolaja. Lelić je zvanično postao manastir tek 1996. godine, kada se održala liturgija koju je predvodio patrijarh Pavle. Manastir Lelić odlikuje ikonopisačka i duborezačka delatnost.
Manastiri u Raškoj oblasti
Srednjovekovni manastiri u toj oblast svrstavaju se u najznačajnije. Tu se nalaze Sopoćani, Studenica, Đurđevi stupovi, Žiča i drugi.
Sopoćani
Sigurno jedan od najznačajnih manastira u Srbiji koji se mora posetiti. Zadužbina je Uroša Nemanjića, a ime potiče od slovenske reči sopot, koja znači izvor, upravo zbog izvora reke Raške. U njemu se čuvaju mošti kralja Uroša koji je vladao sredinom 13. veka, kao i mošti svetih lekara Kozme i Damjana. UNESCO je Sopoćane uvrstio na listu svetske baštine 1979. godine.
Studenica
Ukoliko se nađete u blizini Kraljeva, odvojte vreme da posetite Studenicu. Nestvarne je lepote i od ogromne važnosti za čitav srpski svet. Studenica je zadužbina Stefana Nemanje koji ju je podigao 1190. godine. Posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice.
U Studenicu je Sava Nemanjić preneo mošti svog oca 1199. godine, tu su i dan-danas. A tu su i mošti Nemanjinih sinova Vukana i Stefana Prvovenčanog. Zahvaljujući Savi, Studenica je postala kulturni i svetovni centar tog vremena. Freske u Studenici datiraju iz 13. i 14. veka, a od 1986. godine manastir se nalazi pod zaštitom UNESCO-a.
Đurđevi stupovi
Jedan je od starijih manastira. Izgradili su ga osnivači Nemanjićke dinastije 1171. godine. U njemu počiva kralj Dragutin. Krajem 17. veka Turci su opljačkali manastir, i to nije bila jedina nedaća. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata takođe je rušen. Đurđevi stupovi se obnavljaju već 40 godina, neverovatan trud se ulaže kako bi se sačuvao njegov stil.
Žiča
Mesto je krunisanja sedam srpskih kraljeva. Zadužbinar je Stefan Provovenčani koji je upravo tu krunisan 1217. godine. Nalazi se u blizini Kraljeva. Rušena je od Turaka i Nemaca, a prvobitni izgled povratila je 1987. godine. Osim krunisanja, tu su stolovali sprski patrijarsi. Žiča je manastir koji se mora naći na vašoj listi za putovanje.
Istočna Srbija manastiri
Dva najpoznatija manastira su Ravanica i Manasija.
Ravanica
Sagrađena je 1377. godine. Predstavlja zadužbinu Lazara Hrebeljanovića. On je poginuo na Kosovu, a njegove mošti nalaze se tu od 1392. godine. Ravanica predstavlja mesto gde živi kult kneza Lazara, kao i brojnih junaka koji su dali život u borbi. U njoj su predivne freske na kojima su oslikani knez Lazar, kneginja Milica i njihova deca Vuk i Stefan.
Manasija
Zadužbina despota Stefana Lazarevića iz 1418. godine. Poznata je i pod imenom Resava, a proglašena je spomenikom kulture. Nekada se sastojala od 11 kupola, a najpoznatija je Despotova.
Manastiri na Kosovu i Metohiji
Kosovo i Metohija predstavljaju temelj pravoslavlja naše zemlje. Tamo se nalaze dva neverovatna manastira, Visoki Dečani i Gračanica.
Visoki Dečani
Jedan je od najlepših, a možda i najlepši srpski manastir. Predstavlja zadužbinu cara Dušana i kralja Stefana Dečanskog. Završen je 1335, dok je freskooslikavanje bilo gotovo oko 1350. godine. Svojom veličinom Dečani ostavljaju neverovatan utisak. Dugački su 36 i visoki 30 metara. Proglašeni su spomenikom kulture od izuzetnog značaja, kao neprocenjivo svedočanstvo o životu u 14. veku. Visoki Dečani su simbol borbe i odbrane.
Gračanica
Podigao ju je kralj Milutin 1321. godine. Uz Visoke Dečane spada u kulturno dobro od velikog značaja. Nalazi se deset kilometara od Prištine. Njome upravljaju igumanije, a od 2020. godina na čelu Gračanice nalazi se Teodora. Gračanica je slavu stekla tokom 14. i 15. veka, kada je tu živelo na stotine monaha, zbog čega je važila za duhovni centar. U Gračanici su neprocenjive freske, među kojima se ističu kraljica Simonida i rodoslov Nemanjićke dinastije.
Kao što vidite, u koji god deo Srbije da odete, čeka vas nekoliko manastira. Ukoliko planirate da posetite neki ili ste već posetili, recite nam vaše utiske.
Izvor:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0