Pogledali smo novu hit predstavu ,,Edip” sa Milanom Marićem i Natašom Ninković, ovo su naši utisci
🕑 3 min čitanja
Beogradska pozorišta su i ove jeseni širom otvorila vrata svojih foajea i u svom bogatom meniju ponudila za svakog po nešto. U moru svih tih novih postavki i hiperprodukcije teško je biti autentičan i privući publiku, ali čini se da je jedna nova predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu uspela u tome. Nedavna premijera čuvene antičke tragedije „Edip”, Sofoklovog čeda, a u režiji slovenačkog maga Vita Taufera, od septembra puni salu i formira duge redove za karte, a veče premijere je bilo propraćeno desetominutnim ovacijama. Srećom, pa odnedavno i ovo pozorište nudi opciju kupovine ulaznica onlajn, pa cupkanje u redu možete preskočiti.
Probe za ovu predstavu su počele još letos i nakon mukotrpnog rada finalna postavka je u septembru ugledala svetlost reflektora, a Vitu je ovo prvi put da sarađuje sa našim pozorištem. Videvši na storiju da su probe u toku, bila sam skeptična jer ipak je to antički biser, a ja kao helenista izuzetno poštujem starogrčku književnost, posebno tragediju, koja sa sobom nosi određenu težinu i odgovornost. U nastavku sledi moj sud o pomenutoj predstavi, iz vizure običnog, ali potkovanog gledaoca.
Reditelj je odlučio da glavnu rolu Edipa poveri mladom i perspektivnom glumcu Milanu Mariću. Uloga Jokaste, njegove majke, pripala je iskusnoj Nataši Ninković, a njenog brata igra Srđan Timarov. Tu su još Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević, doajen Nebojša Ljubišić, pa čak i Zoran Cvijanović, koga na daskama nismo videli baš dugo.
Trend da se stari komad preseli u novo doba nije izostao ni ovde. Tako je i sam početak predstave nalik nekoj konferenciji za novinare gde se predsednik obraća svom narodu. Meni lično je izbor kafane kao epicentra zbivanja bio malo banalan, ali svakako je zanimljiv celokupan koncept predstave i svedoči o večnosti i univerzalnosti ovog komada, jer se ljudi u svojoj biti ne menjaju, ma koliko da je prošlo vekova.
Radnja ovog komada nam je svima dobro poznata. Tragičnost glavnog junaka leži u činjenici da je bio u braku sa sopstvenom majkom, što ni ona ni on nisu znali. To saznanje glavnog junaka dovodi do katarzičnog kraja i autodestruktivnog ponašanja, a majka sebi oduzima život nakon svirepog saznanja da joj je Edip sin, koga je još kao bebu dala jednom strancu da ga odnese što dalje od nje i njene postojbine. Kao što je poznato, pod uticajem ovog komada se u psihologiji „rodili” izrazi edipovac i Edipov kompleks, koji se odnose na patološku vezanost majke i sina, a osobito vezanost sina za majku.
Kada je reč o umešnosti glumaca, Marić nas je i ovaj put uverio da može da igra sve i svakog, a njegov trans u završnoj sceni je približan onom u koji je nekada često upadao veliki i jedini Nebojša Glogovac. Postavlja se pitanje da li će i Marić sagoreti brzo kao Glogi s obzirom na intenzitet njegove srčane igre. Nadajmo se da ne.
Natašina igra meni lično je bila bleda i nedovoljno uverljiva. Možda je potrebno još uigravanja s obzirom na to da je premijera bila nedavno. Sa druge strane, epizoda Gorana Dimitrijevića, koji igra proroka Tiresija, bila je veoma snažna i upečatljiva. Iako se pojavljuje samo nakratko, svojom ekstravagantnom pojavom i originalnim izrazom učinio je da svi zanemimo. Muzika, koju je specijalno za ovu predstavu radio Manjifiko, kreira posebnu kafansku atmosferu na sceni i mnogo doprinosi pozorišnom ugođaju.
Priznajem da sam imala velika očekivanja od ove predstave i ne mogu reći da sam oduševljena, ali vredi je pogledati. Idealna mesta su u četvrtom ili petom redu, u sredini naravno.
Ovde se samo privremeno završava naša šetnja kroz beogradska pozorišta.
„Do novog susreta sa vama, doviđenja.”
Nina Trivković
Beogradska šizika i glumica u pokušaju. Zaljubljena u svoj grad, pozorište i stare filmove. Diplomirani filolog grčkog jezika i veliki helenofil. Možete je naći na podijumu kako pleše tango, a u pauzi piše za naš portal o putovanjima i kulturi.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Nadalina - 16.10.2022
Divan osvrt na predstavu,bravo!
Toliko si to dobro opisala,dok sam.citala na momenat mi se cinilo kao da sjedim u cetvrtom ili petom redu,naravno,u sredini.