Dobar imunitet – blagoslov za organizam
🕑 3 min čitanja
Poslednjih decenija, a naročito od početka pandemije kovida 19, sve se više govori o imunitetu. Naročito o načinima koji ga poboljšavaju. Lekari tvrde da je dobar imunitet blagoslov za organizam i presudan činilac, pre svega u očuvanju zdravlja, ali i u borbi protiv najrazličitijih bolesti.
No, iako je imunitet gotovo nezaobilazna tema brojnih razgovora, mnogo je onih koji zapravo i ne znaju šta je imunitet, niti prave razliku između imuniteta i imunološkog sistema. Pokušavajući da slikovito objasne ovu razliku, imunolozi često kažu „budući da organizam i štetni agensi neprekidno vode ’rat’, imunološki sistem odgovara našem ’naoružanju’ dok je imunitet spremnosti tog ’naoružanja’ za borbu“.
Imunološki ili, kako ga često nazivaju, imunski sistem čini skup različitih, ali istovremeno međusobno povezanih delova organizma koji ga štite od neželjenih uticaja patogena (bioloških ili hemijskih činilaca) kojima je izložen, kao i od svega što može negativno da utiče na zdravlje. Različiti mikroorganizmi, poput bakterija, virusa, gljivica i raznih otrova, svrstavaju se u negativne spoljašnje činoce, dok su unutrašnji izmenjene tj. prekancerozne ćelije iz samog organizma. Osim toga, imunološki sistem čine i limfni organi (kostna srž, limfni čvorovi i sudovi, slezina, grudna žlezda, koža i sluzokoža), ćelije (pre svega limfociti) i različiti hemijski modulatori.
Kada je reč o imunitetu, on predstavlja sposobnost organizma da se brani od njemu stranih ili štetnih materija koje mogu da uzrokuju neko oboljenje, a ukoliko dođe do oboljenja, imunitet utiče na dužinu trajanja bolesti i ubrzava ozdravljenje. Imunitet je, dakle, spsobnost imunog sistema za adekvatnu odbranu ili, kako to lekari objašnjavaju, imunitet je sposobnost organizma da se odupre nastanku infekcije i ukoliko se infekcija javi da se od nje odbrani.
Od načina kako se razvija imunitet može da bude urođen i stečen. Sa urođenim imunitetom čovek se rađa, dobija ga nasleđem (genetikom). Zahvaljujući njemu neke porodice ponekad narodi, pa čak i rase nikada ne obolevaju od nekih bolesti. Stečeni (adaptivni imunitet) deli se po tome kako je dobijen, a može da bude prirodno i veštački stečeni imunitet. Osim toga, obe ove grupe se deli u dve podgrupe: pasivni i aktivni. Prirodni stečeni pasivni imunitet, na primer, bebe dobijaju od majke tokom trudnoće ili kasnije dojenjem, dok je prirodni stečeni aktivni imunitet onaj koji se javlja u organizmu kao posledica kontakta sa nekim patogenom, tokom infekcija. Veštački stečeni pasivni imunitet se dobija injekcijom ili infuzijom kada se u organizam ubace antitela ili aktivirane T – ćelije (podgrupa leukocita) kao što su serumi posle ujeda zmije, a veštački stečen aktivni imunitet razvija se posle vakcinacija. Kada se govori o imunitetu, treba znati i da aktivni imunitet često traje veoma dugo, nekada i doživotno, dok je pasivni kratkotrajan, obično traje nekoliko meseci, a da bi trajao duže, zahteva dodatne doze.
Antigeni (Ag) i antitela (At)
Antigeni (Ag) su aktivatori imunološkog sistema (delovi bakterija, virusa, parazita, činilaca spoljašnje ili unutrašnje sredine koje organizam prepoznaje kao „napadača“). Antigen mora da ima složen hemijski sastav, određenu molekulsku masu i mora biti nepoznat organizmu. Neki antigeni su u telu prisutni od rođenja, poput onih koji određuju krvne grupe i Rh sistem. A kada antigen dospe u organizam, događa se složen ćelijski i biohemijski niz reakcija koji se naziva imunim odgovorom. Posledica tog imunog odgovora je nastanak specifičnih antitela (At). Ta specifična antitela se vezuju za odgovarajući antigen, tako ga neutrališu i sprečavaju nastanak bolesti. Dakle, za svaki antigen stvara se odgovarajuće antitelo.
Specifičan i nespecifičan
Imunitet ima specifične i nespecifične komponente. Specifičan je onaj deo imunološkog sistema sposoban da se prilagođava svakom novom patogenu, svakom novonastalom oboljenju i aktivan je isključivo za jednu bolest. Nespecifične komponente su zapravo sve one prepreke ili eliminitori velikog broja patogena i tu njihov antigeni sastav nema uticaja. Obe ove komponente čine imunitet čija je uloga da bude barijera protiv virusa, bakterija, gljivica (patogeni), protiv malignih ćelija, raznih štetnih molekula, nekih otrova (pauk, zmija, pčela, stršljen…).
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0