Migrene – da li su bezazlene i kada se treba javiti lekaru?
🕑 4 min čitanja
Bolovi u glavi su svakodnevna pojava kod ljudi bez obzira na to gde oni žive i koliko godina imaju. Migrene, kao neurološki poremećaj, razliku se od tenzijskih glavobolja. Najviše se javljaju kod ljudi u starosnom dobu od 18 do 44 godine, ali se mogu pojaviti u bilo kom trenutku, čak i u detinjstvu. Podaci iz 2015. godine otkrili su da ovo stanje pogađa nešto više od 19% žena i 9% muškaraca.
Šta su migrene i kako se manifestuju?
Migrene su neurološki poremećaj koji se karakteriše intenzivnim glavoboljama koje obično zahvataju jednu stranu glave. To je čest tip glavobolje koji može biti izuzetno bolan i trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Osobe koje pate od migrene često opisuju bol kao pulsirajući ili probadajući.
Pre glavobolje mogu se pojaviti senzorne promene poznatije kao aura. Kod 15-30% pacijenata migrenskoj glavobolji prethodi aura. Najčešće se manifestuje u vidnom polju kao smanjenje oštrine vida ili gubitka delova vidnog polja, svetlosnih bljeskova ili svetlećih izlomljenih linija i slično. Može da traje od nekoliko minuta do skoro celog sata. Važno je da znate da se bol pogoršava fizičkom aktivnošću i da se u ovakvim trenucima savetuje mirovanje. Aura ponekad može da se pojavi i bez prateće migrenske glavobolje.
Migrene različito utiču na svaku individuu pojedinačno. Mogu biti različiti pokretači migrena, jačina bola i učestalost. U Sjedinjenim Američkim Državama je 2018. godine sprovedeno istraživanje u kome su naučnici došli do saznanja da je više od 15% odraslih doživelo epizodu migrene ili jaku glavobolju u poslednja 3 meseca do trenutka sprovođenja ispitivanja.
Razlika između migrene i glavobolje
Postoje različite vrste migrena, uključujući migrene bez aure (najčešći tip), migrene s aurama i druge varijante. Važno je napraviti razliku između migrena i tipične glavobolje.
Prva ključna razlika je intenzitet bola. Obično je migrena intenzivnija od klasične glavobolje, a osobe koje pate od migrena bol opisuju kao pulsirajući ili probadajući. Glavobolje obično imaju blaži intenzitet, stvaraju osećaj pritiska ili stezanja oko glave.
Druga razlika se ogleda u lokaciji bola. Naime, migrene obično zahvataju jednu stranu glave, dok tenzijska glavobolja steže celu glavu, ali i vrat i ramena.
Migrene najčešće traju duže od tenzijskih glavobolja, i to od nekoliko sati do nekoliko dana. Glavobolje prolaze najkasnije u toku jednog dana.
Praćenje simptoma je važno ne samo za utvrđivanje razlike između glavobolje i migrene, već i da bi se lekaru dale precizne informacije o oboljenju. Migrene su najčešće ispraćene mučninom, povraćanjem, dijarejom, osetljivošću na svetlost i zvuk, vrtoglavicama i promenama vida.
Uzročnici glavobolja i migrena se takođe razlikuju. Migrene imaju složeniju neurološku osnovu, dok se tenzijske glavobolje obično povezuju s napetošću mišića, stresom ili lošim držanjem tela. Neki ljudi veruju da se mrigrene javljaju kao posledica izloženosti klima uređajima. Hladan vazduh usmeren u glavu, zaista može da izazove glavobolju, ali nije naučno dokazano da je uzorčnik migrena. U svakom slučaju, preventivno se možete zaštititi tako što montirate usmerivač vazduha za klimu. Klima će „duvati” nagore i nikome neće smetati u prostoriji.
Šesta razlika vidiljiva je u okidačima. Migrene često mogu biti izazvane specifičnim okidačima kao što su određena hrana, promene u spavanju, hormonalne fluktuacije, stres i slično. Tenzijske glavobolje su često povezane s mišićnim napetostima i mogu se javiti usled stresa ili lošeg držanja tela.
Čak i kad znate razliku između tenzijske glavobolje i migrene, nemojte sami uspostavljati dijagnozu. Javite se lekaru kako biste dobili adekvatnu terapiju za lečenje.
Kada se treba javiti lekaru?
Lekarska dijagnoza migrene postavlja se na osnovu simptoma i kliničke istorije pacijenta. Postoje genetski faktori koji utiču na nastanak migrena. Prema istraživanjima, čak 50% šansi za nastanak migrene prepisuje se genetici. Pored toga, uzročnici mogu biti stres, glad, premor. Kod žena, hormoni utiču na pojavu migrena i to najčešće u periodu dobijanja menstruacije, prilikom upotrebe kontraceptivnih pilula i u menopauzi. Iako se javlja u prvom trimestru trudnoće, za drugi i treći nije karakteristična.
Ukoliko spadate u rizične grupe ljudi za nastanak migrene, nemojte odlagati posetu lekaru. U rizične grupe spadaju ljudi skloni depresiji ili anksioznosti, sa bipolarnim poremećajem, sindromom nervoznih creva, prekomerno aktivom bešikom, poremećajem spavanja i opsesivno kompulsivnim poremećajem.
Lečenje migrene
Lečenje migrene može uključivati nekoliko pristupa, a odabir metode zavisi od težine, učestalosti i individualnih karakteristika svakog pacijenta. Postoji nekoliko osnovnih pristupa u lečenju migrene:
- Lekovi za akutno olakšanje: Kada se pojavi migrena, lekovi protiv bolova mogu pomoći u smanjenju intenziteta glavobolje. Među najčešće korišćenim lekovima za migrene su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) poput ibuprofena ili acetaminofena, a u nekim slučajevima jači lekovi poput triptana.
- Lekovi za suzbijanje migrena: Za osobe koje često pate od migrena, mogu se propisati lekovi za prevenciju kako bi se smanjila učestalost i intenzitet napada. Ovi lekovi uključuju beta-blokatore, antidepresive, antiepileptike i blokatore kalcijumskih kanala. Izbor leka zavisi od individualnog stanja pacijenta.
- Promena životnog stila i okidača: Identifikacija i izbegavanje okidača koji pokreću migrenske napade može biti korisna strategija. To mogu biti određena hrana (poput čokolade, sirćeta, alkohola), stres, promene u spavanju, hormonalne fluktuacije, određeni mirisi, svetlost ili zvukovi. Redovna i pravilna ishrana, dovoljno sna, vežbanje i tehnike za smanjenje stresa mogu takođe doprineti smanjenju učestalosti napada. Preskakanje obroka takođe može biti okidač, posebno doručak.
- Akupunktura i alternativne terapije: Neke osobe pronalaze olakšanje od migrena putem akupunkture, biofidbeka ili relaksacionih tehnika poput meditacije. Ove terapije mogu pomoći u smanjenju stresa i opuštanju, što može imati pozitivan uticaj na migrenske napade.
- Terapija promenom obrasca spavanja: Održavanje redovnog i kvalitetnog sna može biti ključno u kontroli migrene. Osiguranje odgovarajućeg vremena za spavanje, izbegavanje preterane dnevne dremke i stvaranje opuštajuće rutine pre spavanja mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta sna.
Važno je naglasiti da svaka osoba može drugačije reagovati na lečenje migrene, te je konsultacija s lekarom ili neurologom neophodna kako bi se postavila tačna dijagnoza i odabrao najbolji plan lečenja za pojedinačni slučaj. Samolečenje migrene može biti rizično i može dovesti do komplikacija, pa se savetuje potražiti medicinska konsultacija ako se susrećete s ovim stanjem.
Foto: Unsplash / Pixabay
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0