Parkinsonova bolest: Šta je i kako se leči?
🕑 5 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Parkinsonova bolest, nazvana po britanskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, predstavlja jedno od najčešćih neurodegenerativnih poremećaja koji utiče na centralni nervni sistem.
Štaviše, ova kompleksna bolest karakteriše se postepenim gubitkom nervnih ćelija u određenim delovima mozga koje su odgovorne za kontrolu pokreta kao i ravnoteže.
Iako ovo nije bolest od koje se umire, ipak ona sa sobom nosi niz fizičkih i mentalnih izazova narušavajući ozbiljno kvalitet života kako pacijenta, tako i njihovih porodica.
Uprkos mnogim istraživanjima kao i učestalosti ove bolesti i dalje ostaje mnogo pitanje bez odgovora.
Upravo zbog toga, u nastavku teksta ćemo detaljno istražiti sve krucijalne aspekte ove bolesti poput uzroka nastanka, simptoma, ali i dostupne terapije za Parkinsonovu bolest.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je neurodegenerativni poremećaj koji zahvata centralni nervni sistem. Glavni simptom je je postepen gubitak sposobnosti kontrole pokreta što uključuje drhtanje, usporene pokrete, smanjenu sposobnost ravnoteže i stabilnosti.
Svakako da ovi simptomi postaju izraženiji tokom vremena čime se znatno utiče na kvalitet života pacijenta, kako fizički, tako i mentalno.
Ova bolest česta je pojava i to posebno kod starije populacije. U svetu se procenjuje da 1 do 2% ljudi starijih od 65 godina ima Parkinsonovu bolest.
Glavno pitanje je zašto i kako uopšte dolazi do poremećaja pokreta, a onda i nastanka ove bolesti?
Odgovor je sledeći – poremećaji pokreta uzrokovani su smanjenim lučenjem dopamina u delu mozga koji je odgovoran za kontrolu pokreta. Nažalost, Parkinsonova bolest se za sada ne može izlečiti, ali svakako da postoje terapije koje mogu pomoći u kontroli simptoma i poboljšanju kvaliteta života pojedinaca.
Parkinsonova bolest – uzroci
Uzroci Parkinsonove bolesti još uvek nisu potpuno poznati, ali veruje se da su oni u osnovi kombinacija genetskih kao i spoljašnjih faktora. Jedno o ključnih pitanja je – Da li je Parkinsonova bolest nasledna? Iako se veruje da nasledni faktori mogu biti ključan okidač za nastanak ove bolesti, ipak večina slučajeva Parkinsonove bolesti nije genetski nasleđena.
Zatim, smatra se da preveliko izlaganje toksinima može biti uzrok za nastanak Parkinsonove bolesti. Pojedini spoljašnji faktori kao i toksini mogu povećati rizik od razvoja ove bolesti – izlaganje pesticidima kao i teškim metalima može imati štetan uticaj na mozak i samim tim doprineti razvoju Parkinsonove bolesti.
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da ova bolest nastaje zbog kompleksne kombinacije genetskih i spoljašnjih faktora.
Parkinsova bolest simptomi i kako ih prepoznati
Parkinsonova bolest ima raznolike simptome, a ono što je karakteristično je to da osoba može imati ovu bolest dugo pre nego što uopšte primeti prve simptome. Ono što je jos jedna otežavajuća okolnost je ta da ne postoji specifična dijagnostika ove bolesti pa ju je upravo zbog toga jako teško i otkriti na vreme. Evo koji su uobičajeni simptomi Parkinsonove bolesti:
- drhtanje – tremor koji se obično javlja na jednoj ruci, a zatim se proširuje i na ostale delove tela.
- ukočenost mišića – pacijenti sa Parkinsonovom bolešću često se suočavaju sa ukočenošću mišića, osećaju napetosti u mišićima što svakako da može smanjiti fleksibilnost i uticati na sposobnost kretanja.
- usporeni pokreti – osoba ima poteškoće sa započinjanjem i održavanjem pokreta.
- smanjena sposobnost za ravnotežu – poremećena ravnoteža povećava i rizik od čestih padova.
- anksioznost i depresija – ovakvi mentalni simptomi mogu biti uzrokovani neurološkim promenama kao i stresom koji bolesti nosi.
Ono što je važno napomenuti je to da se simptomi mogu razlikovati kod pojedinaca te ukoliko posumnjate na postojanje ove bolesti ili primetite neke od navedenih simptoma, važno je posetiti lekara kako bi se postavila pravilna dijagnoza i preduzeli neophodni koraci ka lečenju.
Parkinsonova bolest krajnji stadijum
Krajnji stadijum Parkinsonove bolesti označava poslednju fazu ovog poremećaja. U ovoj fazi osoba zahteva značajnu negu i pomoć drugog lica, odnosno zdravstvenih radnika kao i članova porodice.
Vremenom simptomi postaju sve ozbiljniji pa tako nastupa značajno ograničenje pokreta, nemogućnost hodanja, sve veća učestalost tremora i drhtanja pa je tako osobi neophodno pružiti pomoć i negu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Parkinsonova bolest dužina života
Duzina života osobe sa Parkinsonovom bolešću može značajno varirati i zavisi od različitih faktora, uključujući životnu dob, brzina napredovanja bolesti, odgovor na terapiju, opšte zdravstveno stanje, kao i eventualne komplikacije koje mogu nastati kao posledica bolesti.
Uobičajeno, osobe sa Parkinsonovom bolešću žive između 10 i 20 godina nakon postavljanja dijagnoze. Međutim, ovo je samo opšti okvir i ne treba ga posmatrati kao tačan vremenski okvir za svaku osobu.
S obzirom na projna istraživanja i napredak medicine, nadamo se da će buduća dostignuća poboljšati prognozu i životni vek osoba sa Parkinsonovom bolešću.
Halucinacije kod Parkinsonove bolesti
Halucinacije su moguća pojava kod nekih osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti. U slučaju Parkinsonove bolesti, ove halucinacije su obično povezane sa vizuelnim senzacijama, iako u nekim slučajevima mogu uključivati i slušne halucinacije, a najčešća vrsta su takozvane paranormalne halucinacije.
To su obično nejasne vizuelne halucinacije, kao što su viđenje malih životinja, nepostojećih osoba ili predmeta koji se pojavljuju u perifernom vidnom polju. Osoba može imati osećaj da ih neko prati ili posmatra.
Nije potpuno jasno zašto neki pacijenti sa Parkinsonovom bolešću razvijaju halucinacije, ali nekada čak i terapija lekovima, posebno levodopa, može doprineti pojavi halucinacija kao nuspojava.
Parkinsonova bolest dijagnostika
Nažalost ne postoji jedinstveni test ili pojedino ispitivanje kojim će se utvrditi postojanje bolesti. Postavljanje dijagnoza postiže se pazljivim kombinovanjem istorije bolesti kao i detaljnim neurološkim predlogom od strane lekara koji se specijalizovan za takvo područje.
Dakle, kada pacijent primeti prve simptome, lekar će pažljivo saslušati pacijenta uzimajući u obzir detaljnu istoriju bolesti, a zatim će i obaviti neurološki pregled kako bi utvrdio stanje motoričkih funkcija, odnosno procenio sposobnost ravnoteže, govora.
Važno je naglasiti da dijagnoza Parkinsonove bolesti može biti izazovna, posebno u ranim fazama bolesti kada se simptomi mogu preklapati s drugim neurološkim poremećajima.
Upravo zbog toga je važno da pacijenti potraže stručnu pomoć od stučnog lekara, odnosno neurologra kako bi se postavila tačna dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje.
Kako se leči Parkinsonova bolest?
Kada je reč o ovoj bolesti, jedno od ključnih pitanje je – Da li je Parkinsonova bolest izlečiva?
Na samom početku važno je odmah naglasiti da Parkinsonova bolest nažalost nije izlečiva. Iako se ona ne može potpuno izlečiti, to ne znači da da ne postoje nikakve metode kako bi se bolest, odnosno simptomi ublažili.
Lečenje Parkinsonove bolesti je sveobuhvatan pristuo i zasniva se na individualnom pristupu svakom pacijentu uzimajući u obzir simptome, starosnu dob, ozbiljnosti bolesti i drge faktore.
Jedan od najčešće korišćenih lekovi tokom procesa lečenja je levodopa koji povećava nivo dopamina u mozgu i poboljšava kontrolu pokreta.
U nekim slučajevima primenjuju se i fizikalne terapije koje mogu pomoći u održavanju u poboljšanju motoričkih funkcija, ravnoteže, dok u drugim slučajevima ove metode nisu dovoljno efikasne pa je tako neophodna i hirurška intervencija.
Naglašavamo da nijedna metoda niti tretman ne može pomoći da se Parkinsonova bolest izoleči, ali treba imati na umu da pravilno upravljanje simptomima može značajno poboljšati kvalitet života pacijenta.
Suočeni s rastućom populacijom starijih osoba, nužno je podići svest o Parkinsonovoj bolesti, kako bi se omogućilo rano prepoznavanje simptoma, pravilna dijagnoza i pravovremeno lečenje.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0