Poremećaj pažnje kod dece – simptomi i lečenje
🕑 4 min čitanja
Poremećaj pažnje kod dece predstavlja kompleksan izazov sa značajnim uticajem na njihov svakodnevni život i razvoj. Svaki roditelj se suočava sa trenucima kada dete pokazuje poteškoće u održavanju pažnje, a ove situacije često izazivaju osećaj zabrinutosti i nesigurnosti.
Kada mališani teško održavaju fokus, izvršavaju zadatke ili ne žele da slušaju, roditelji se suočavaju s izazovima u postavljanju granica i vođenju deteta kroz proces učenja i odrastanja.
Razumevanje poremećaja pažnje u ovom kontekstu postaje ključno za pružanje podrške deci i njihovim roditeljima u savladavanju izazova koje ova stanja mogu postaviti pred porodični život.
Upravo zbog toga u nastavku teksta dajemo detaljno objašnjenje šta je to zapravo poremećaj pažnje kod dece i kako prepoznati ovo stanje kod deteta.
Šta je poremećaj pažnje kod dece?
Poremećaj pažnje kod dece je neurobiološki poremećaj koji utiče na ključne funkcije pažnje, samokontrole i impulsivnosti. Ovaj poremećaj često se manifestuje u tri osnovna obrasca ponašanja: nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost.
Deca sa poremećajem pažnje često imaju teškoće u održavanju pažnje na zadacima, brzo gube interesovanje, zaboravljaju obaveze i teško prate uputstva. Hiperaktivnost se manifestuje kao prekomerna nemirnost, teškoća u sedenju mirno i često pretrpana energija. Impulsivnost podrazumeva brze, nepromišljene reakcije bez adekvatnog razmatranja posledica.
Ovaj poremećaj može značajno uticati na svakodnevni život deteta, uključujući školski uspeh, međuljudske odnose i samopouzdanje. Važno je napomenuti da poremećaj pažnje nije rezultat lenjosti ili nedostatka discipline, već je posledica neurobioloških faktora koji utiču na razvoj određenih delova mozga odgovornih za pažnju i samoregulaciju.
Poremećaj pažnje kod dece – simptomi
Simptomi poremećaja pažnje kod dece mogu se pojaviti u tri osnovna oblika, koji su karakteristični za podtipove poremećaja deficita pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Ovi simptomi često variraju od deteta do deteta i mogu se menjati tokom vremena. Ključni simptomi uključuju:
Nepažnja:
- Teškoće u održavanju pažnje na zadacima i igrama.
- Često gubljenje stvari potrebnih za školu ili druge aktivnosti.
- Zaboravljanje svakodnevnih obaveza.
- Teško pratiti uputstva ili završiti zadatke bez ometanja.
Hiperaktivnost
- Neprestana nemirnost, nemogućnost sedenja mirno.
- Često se trčkara ili penje na stvari na neadekvatnim mestima.
- Teškoće u učestvovanju u mirnim aktivnostima.
- Preterana brbljivost i nemogućnost čekanja na red.
Impulsivnost:
- Brze, nepromišljene reakcije.
- Teškoće u čekanju na red.
- Učestalo prekidanje razgovora ili aktivnosti drugih.
- Donošenje brzopletih odluka bez adekvatnog razmišljanja o posledicama.
Važno je napomenuti da ovi simptomi ne znače nužno da dete ima poremećaj pažnje. Oni postaju zabrinjavajući kada su izraženi i kada značajno ometaju svakodnevne aktivnosti, školske zadatke i socijalne interakcije.
Mogući uzroci poremećaja pažnje
Nije moguće precizno identifikovati jedan specifičan uzrok, ali se veruje da su kombinacija genetskih predispozicija i uticaja okoline ključni u razvoju ovog poremećaja. Evo nekoliko faktora koji se smatraju relevantnim u kontekstu uzroka poremećaja pažnje:
- Genetski faktori: Istraživanja su pokazala da postoji genetska predispozicija za poremećaj pažnje. Ako neko u porodici ima ADHD, postoji povećan rizik da će se poremećaj javiti i kod drugih članova porodice.
- Razlike u strukturi mozga: Istraživanja su pokazala da deca sa poremećajem pažnje mogu imati određene razlike u strukturi mozga u odnosu na decu koja nemaju ovaj poremećaj. Ove razlike obuhvataju delove mozga odgovorne za pažnju, kontrolu impulsa i planiranje.
- Faktori okoline: Faktori okoline, poput izloženosti olovu, pušenja tokom trudnoće, siromaštva, stresnih porodičnih situacija ili nedostatka strukture i podrške u okolini, mogu doprineti razvoju poremećaja pažnje.
Kako se postavlja dijagnoza poremećaja pažnje?
Dijagnoza poremećaja pažnje kod dece zahteva pažljiv i multidisciplinarni pristup. Kao prvi korak u dijagnostici vrši se inicijalna procena kroz razgovore sa porodicom i nastavnicima u školi. Prikupljaju se informacije o ponašanju deteta kod kuće, u školi, kao i informacije o istoriji porodice i mogućim faktorima rizika.
Zatim se vrši i psihološka evaluacija – psiholzi ili psihijatri obično koriste standardizovane testove kako bi procenili pažnju, impulsivnost i hiperaktivnost kod deteta. Ovi testovi mogu uključivati procene kognitivnih funkcija, pažnje i emocionalnog stanja.
Važno je napomenuti da dijagnoza poremećaja pažnje obično zahteva da simptomi budu prisutni najmanje šest meseci i da značajno ometaju svakodnevni život deteta.
Poremećaj pažnje kod dece – lečenje
Lečenje poremećaja pažnje kod dece obično uključuje kombinaciju terapijskih pristupa, edukacije, podrške i u nekim slučajevima, farmakoterapije. Plan lečenja treba biti prilagođen specifičnim potrebama svakog deteta, uzimajući u obzir individualne simptome, starost i druge faktore. Evo nekoliko ključnih elemenata u lečenju poremećaja pažnje kod dece:
- Farmakoterapija – U nekim slučajevima, lekovi se mogu preporučiti kako bi pomogli u upravljanju simptomima poremećaja pažnje.
- Bihejvioralna terapija – Bihevioralna terapija je jedan od ključnih pristupa u lečenju poremećaja pažnje kod dece. Ovaj terapijski pristup fokusira se na identifikaciju, razumevanje i modifikaciju ponašanja kako bi se poboljšala funkcionalnost i kvaliteta života deteta.
Ovakav tip terapije često uključuje i roditelje u sam proces lečenja. Roditelji se obučavaju kako da podrže terapijske strategije kod kuće i stvaraju dosledno okruženje koje podržava razvoj pozitivnih ponašanja.
Poremećaj pažnje kod dece – vežbe
Vežbe i aktivnosti koje se primenjuju kod dece sa poremećajem pažnje obično su usmerene na poboljšanje pažnje, samoregulacije i razvoja određenih veština. Ovo uključuje fizičke vežbe, igre, tehnike opuštanja i aktivnosti koje podstiču koncentraciju. Evo nekoliko primera:
- Vežbe disanja i opuštanja:
Učenje deteta tehnika dubokog disanja može pomoći u smanjenju anksioznosti i impulsivnosti. Vežbe disanja mogu se praktikovati kroz mirne aktivnosti, poput sedenja na mirnom mestu i fokusiranja na disanje.
- Vežbe za poboljšanje koordinacije i ravnoteže:
Aktivnosti koje uključuju vežbe za poboljšanje koordinacije i ravnoteže, poput vožnje bicikla, trčanja, vožnje rolki ili jednostavnih vežbi ravnoteže, mogu pomoći u smanjenju nemira i povećanju sposobnosti fokusiranja.
- Vežbe koje podstiču pažnju i koncentraciju:
Igre koje zahtevaju pažljivo posmatranje ili slušanje, poput slagalica, igara sa kartama, traženja razlika ili igara reči, mogu pomoći u razvijanju veština pažnje.
- Fizičke vežbe i sport:
Učešće u fizičkim aktivnostima, poput sportova, može pomoći deci da kanališu višak energije, smanje nemirnost i poboljšaju koncentraciju.
Važno je prilagoditi vežbe individualnim potrebama deteta i pratiti njegov napredak. Vežbe treba da budu zanimljive i motivišuće kako bi dete imalo volje da ih redovno praktikuje. Takođe, saradnja sa stručnjacima, poput terapeuta, može pružiti dodatne smernice i podršku u izboru odgovarajućih vežbi.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0